„Tokom decenija i vekova iskristalizovala su se ‘pravila igre’ u međusobnim odnosima ljudi, o stilu života u zajednici… bez kojih bi zajednički život bio nelagodan i neugodan. I zato se s pravom očekuje od svakog pojedinca koji se kreće u toj zajednici u najrazličitijim prigodama, da upozna ta ‘pravila igre’… i da ih se pridržava“, stoji u uvodu knjige.

Na početku knjige govori se o zevanju, a savet autora je da ruku treba staviti pred usta i kada ste sami kod kuće. Posebno je važno suzdržati se od te navike u društvu, odnosno ‘zevanje u društvu treba zaboraviti’. Ipak, ukoliko vam je nemoguće da se suzdržite, iako” nije pristojno partneru u razgovoru staviti do znanja da njegova priča ne razbija vaš umor, nego ga pojačava”, tada diskretno stavite ruku na usta.

Autor se pomalo humoristično osvrnuo i na čistoću tela gde savetuje da se na sapunu ne treba štedeti. Napominje da je uzalud sav bonton ako čovek ne vodi dovoljno brige o higijeni.

“Sva nastojanja da se čovek ponaša prema propisima bontona, svi dobro proučeni i sprovedeni propisi biće uzaludni ako društvo u kom izvodite svoju bontonsku egzibiciju već pri prvom vašem koraku, na primer, oseti miris znoja. Ili vidi da vam nokti nisu čisti. ili da ste uši ‘zaboravili’ da operete”.

Muškarcima su savetovali da se briju baš svaki dan.

Davne 1963. godine postojala su i neka pravila kako se ponašti kada nenajavljeni gost pokuca na vrata:

“Ako ste se pripremili za nesmetano slobodno veče kod svoje kuće, ako ste već navukli papuče, pripremili svoju zbirku maraka ili fotografija za lepljenje u album, ako vam je žena ugrejala vodu i predvidela kupanje dece – i ako vam reski zvuk zvona sledi krv u žilama, a na vratima nađete znanca koji vam je došao iznenada, nenajavljen u posetu – vi se ipak nemojte mrštiti. Dočekajte ga ljubazno, sklonite sve rekvizite pripremljene za večernju samoću, žena neka se brzo presvuče i dočekajte neočekivanog gosta pristojno, kao da se ništa nije dogodilo.

A zapravo se dogodilo prilično grubo kršenje pravila lepog ponašanja, jer bez poziva ili – u doba telefona – bez najave, nećemo, po pravilu, ići u posetu ni intimnim prijateljima…

U slučaju da neočekivanog, ali inače dobrodošlog gosta primite, ponudićete ga zlatnom rezervom keksa, kave ili rakijom, koju za svaki slučaj imate kod kuće”.

U ovom delu ste mogli uočiti jedan detalj vezan za žene i odnos prema njima u to doba, a sličnih ima kroz celu knjigu – “žena neka se brzo presvuče”. Tu nije bilo bitno što je muškarac možda već u pidžami, ali izuzetno je bilo važno da žena ostavi dobar utisak na gosta.

Recimo, u savetima o ponašanju kod kuće piše kako nije pristojno da se žena šeta sa viklerima na glavi.

“I rano ujutru i kasno uveče, ni u vlastitoj kući, neće se kretati s raskuštranom kosom ili sa desetak viklera u kosi, jer to ni za domaću upotrebu nije prihvatljivo.” Savet ženama je redovan odlazak frizeru.

Navedena su i detaljna pravila o ponašanju u restoranu.

Pravilo je da muškarac prvi ulazi u restoran, a žena ide iza njega. Razlog tome je slikovito pojašnjen: “Kafane, gostionice, restorani su u ovom slučaju nepoznato, neotkriveno područje, gde u teoriji, a ponekad i u praksi, vrebaju razne opasnosti ili neugodne situacije, i muškarcu je dužnost i zadatak da ‘krči’ put i bude zaštitnik od neugodnosti”.

Pri skidanju i oblačenju kaputa “ženi može pomagati jedino muškarac koji je s njom”, nikako osoblje restorana.  Prilikom naručivanja sa konobarom razgovara isključivo muškarac. “Sve narudžbe prenosi konobaru muško lice u društvu”. Takođe, nepristojno je vikati. “Ne vičite: ‘Konobar, jelovnik’ ili ‘Ober, platiti’ tako da se cela kafana ori. Oni će vas sasvim jasno shvatiti ako diskretnim pokretom ruke date znak da priđe stolu…”

Kada je samo naručivanje hrane u pitanju, ako žena muškarcu prepušta izbor, tada on nikako ne bi trebalo da bira najjednostavnija jela (kajgana, hrenovke ili varivo). Ipak, ukoliko ona želi jednostavno jelo, tada ni on neće naručiti “pečenog ćurana ili fazana”, i obrnuto.

“Izbor pića vrši jedino muškarac. Pre svoje odluke on može da se posavetuje sa ženom… ali, konačan izbor je njegov posao. Isto tako i briga za piće tokom jela njegova je ‘nadležnost’…”. Jelom za stolom započinje žena. Takođe, “plaćanje je u osnovi dužnost muškarca”, ali bilo je dopušteno odstupiti od tog pravila i dopustiti plaćanje pola-pola, s tim što u tom slučaju, račun bi platio muškarac, a kasnije, izvan lokala, bi se trošak podelio.

Diskriminišući je navedeno kako po bontonu “Svaki bolji restoran ili kafanu mogu žene i same posećivati. Ako ne nađu slobodan sto, preporučuje se da potraže mesto gde već sedi žena ili bračni par i – ako im nije stalo do avantura – neka ne sedaju uz sto gde već sedi sam muškarac”.

Ako žele da se ponašaju po bontonu tokom šetnje ulicom, muškarci bi  trebalo da “u svakom slučaju ženi prepuste počasno mesto s njegove desne strane”. Izuzetak su bile situacije kada muškarac treba da zaštiti ženu, a to može jedino ako mu se ona nađe s leve strane. Na primer, ukoliko se nađu uz kolovoz prepun automobila, a žena bi išla uz ivicu pločnika – u takvim situacijama se pravilo “desne strane” po bontonu moglo prekršiti jer je ženina sigurnost bila u pitanju.

Pomenuto je i kakvo cveće muškarac nosi ženi.

“Muškarac daruje samo cveće u buketu, nikako ono u posudi. Tegle su rezervisane jedino za dar žene ženi”. Takođe, crvene karanfile i crvene ruže nije bilo pristojno davati tuđim ženama, kao ni ljiljane i hrizanteme “jer se smatraju mrtvačkim cvetovima”.

Kada su dolazili gosti, dužnost domaćice je bila da odredi gde će ko da sedi, a sto je trebalo da bude postavljen po određenom pravilu:

Takođe, dužnost muškarca na kućnoj plesnoj zabavi bila je da pleše barem jedan ples sa svim prisutnim ženama, bez obzira na njihove godine i izgled. “Davanje prednosti jednoj gošći predstavlja uvredu za sve ostale. Prednost pred svima ostalima ima jedino domaćica”.

Ovo su samo neki detalji iz knjige ‘Ilustrovani bonton’ autora Branka Ivkovića čije je prvo izdanje objavljeno u Zgrebu davne 1963. godine, a štampano je u 15.000 primeraka. To su ‘pravila lepog ponašanja u kući, izvan kuće, na putu’.

Knjiga je napisana u tematskim poglavljima kako bi ljudi znali kako da se ponašaju u bilo kojoj situaciji, od odlaska u restoran, serviranja obroka kod kuće, odevanja, ponašanja tokom putovanja, pa do odlaska u posete u raznim prilikama (od proslava do poseta bolesnicima i smrtnih slučajeva).

Izvor: Nova.rs