Овај дан, сврстан међу славе, подсећа на смрт Светога Јована, Пророка, Претече и Крститеља, погубљеног по наређењу цара Ирода Агрипе, а по жељи његове жене Иродијаде.

По наређењу цара глава светитеља је одсечена односно "усекована" и на тањиру донета пред његову пасторку, играчицу Салому.

Ученици Јованови преко ноћи тајно су узели учитељево тело и сахранили га у Севастији. Глава светитељева, закопана је посебно, на тајном месту. Касније је пренета у Јерусалим, а у време византијске царице Теодоре чудотворна Крститељева глава пренета је у Цариград.

Усековање главе увек се обележава на дан када је освећена црква коју су на његовом гробу у Севастији подигли цар Константин и царица Јелена.

Црква прописује строги пост и уздржавање, народни обичајни календар забрањује и сву црвену храну, јер подсећа на боју проливене Крститељеве крви.

У народу се каже и да је данас добар дан за брање лековитог биља. У многим местима одржавају се вашари.

На овај празник пре 105 година рођен је блаженопочивши патријарх Павле.

Извор: РТС