Iako danas uživa kultni status oni malo stariji Beograđani sigurno će se setiti da je Duško pred kraj života “skinut” sa repertoara Studija B, kao i toga da je potpuno nestao iz javnosti.  

O tome šta se zapravo desilo i kome je Duško Radović “smetao” pre nekoliko godina pisao je Ekspres.net, a evo šta se zapravo dogodilo.

Rečenica koja je “došla glave” najvećoj legendi Beograda

Duško Radović oduvek je bio poznat po oštrom jeziku i opaskama koje nikoga nisu štedele. Međutim, nakon Titove smrti, partijski vrh postao je daleko osetljiviji na njih. Priča kaže da su Radovićevi aforizmi naročito smetali Ivanu Stamboliću, prvom čoveku Gradskog komiteta Saveza komunista Beograda i generalu Nikoli Ljubičiću, predsedniku predsedništva Srbije.

Stambolić je navodno išao dotle da se često posle emisije “Beograde, dobro jutro” zbog satire koju je tamo slušao žalio bivšem gradonačelniku Beograda Branku Pešiću jadajući se u stilu: “Jesi čuo šta je onaj jutros pričao?!”

A “onaj”, jedan jedini - Duško Radović nije se mnogo obazirao.

I tako je u emisiji emitovanoj 1983. za koju se ispostavilo da će biti poslednja, izgovorio: “Ako već možemo i moramo bez Tita, možemo i bez mnogih drugih”.

Ovo je snimak te, poslednje emisije “Beograde, dobro jutro”:

Nakon ovoga, usledilo je zasedanje Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije, sa Radovićem kao glavnom temom.

“Aforizmi u popularnoj satiričnoj emisiji “Beograde, dobro jutro” u poslednje vreme sve češće imaju obeležja političkih poruka sa izraženom moralističkom i demagoškom pozadinom. Sadržina tih poruka ponekad je krajnje destruktivna i neprihvatljiva. Potrebno je izvršiti podrobniju analizu idejne usmerenosti ovakvog delanja.”

— zaključak Predsedništva CK SKS objavljen 16. novembra

Pokajanje

Usledilo je gašenje emisije. Studio B trpeo je ogroman pritisak javnosti, gledaoci su se bunili, ali politički vrh nije popuštao.

Kažu, Stambolić se pokajao. Kažu i da je nudio Radoviću da se vrati. Aforističar mu je odgovorio u svom stilu - aforizmom: “Ja jesam mali čovek sa radija, ali nisam onaj koji se pali i gasi na dugme”.

Brat Duška Radovića, Brana, za Ekspres je ispričao da je u tom momentu novinar i satiričar već bio bolestan. Stres i udarac koji je pretrpeo ukidanjem emisije naročito su ga teško pogodili.

Umro je 16. avgusta 1984. Na večni počinak ispratilo ga je 10 hiljada ljudi - Beograđana, onih koji su godinama ustajali slušajući njegov glas.

Izvor: istorijskizabavnik.com