Празник Преображење Господње посвећен је тренутку када се, како каже хришћанско предање, Христос на гори Тавор пред апостолима преобразио и засијао као сунчева свјетлост.

"Тада се Христу и апостолима јавио Мојсије и Илија који су говорили са Господом о његовој смрти у Јерусалиму", пише у вјерским књигама.

Икона Преображења често краси иконостасе, а на њој је представљен Христос на гори, окружен свјетлошћу, са саговорницима Илијом и Мојсијем, док тројица апостола, Петар, Јаков и Јован, уплашени леже на земљи. 

У црквеним богослужењима празнује се седам дана, током којих се пјевају пјесме посвећене овом јеванђелском догађају. 

Преображење пада увијек у вријеме Госпојинског поста зато је празнична трпеза обогаћена вином и рибом. 

Бројни обичаји и вјеровања

Сваки празник и његови обичаји везани су и за годишње доба. Зато се у народу обично каже да од Преображења углавном више нема великих врућина, али и да се цијела природа преображава.

Такође се некад вјеровало да је Преображење посљедњи дан за купање у ријекама.

У цркви се на Преображење, у знак захвалности Богу на плодовима које даје земља, освећује грожђе и дијели народу, а у крајевима гдје нема грожђа, друго воће.

Oбичај је, такође, да се грожђе дијели и на гробљу за покој душа мртвих. 

Вјерује се и да се на велики празник Преображење и небо, у глуво доба ноћи, три пута преображава, а ко то види и другом објелодани - изгубиће разум. 

Преко дана се на Преображење не спава да се не би дријемало током године. 

У виноградарским крајевима о Преображењу се окупљају они који су напустили завичај, у Метохији светковине су у Великој Хочи, под окриљем средњовековних Немањичких задужбина.

Извор: rts.rs