“Уколико БДП на крају 2020. године буде једнак оном на крају 2019. године лично ћу то сматрати успјехом. За нас у БиХ и свим земљама западног Балкана је веома важно колико ће пандемија трајати у земљама ЕУ јер су ЕУ и земље западне Европе наше најважније тржиште, а са тих тржишта долази и много репроматеријала, опреме, па и готових производа. То су фактори на које ми тешко можемо да утичемо. Економске посљедице ће трајати неколико година”, истакао је Тегелтија.

Према његовим ријечима, постоје и фактори на које је могуће утицати.

“То ће зависити од тога како ми будемо радили, а под тим, прије свега, мислим на нашу способност да заједнички дефинишемо политике опоравка. То подразумијева да имамо пуну координацију и сарадњу с најважнијим међународним институцијама и са свим нивоима унутар БиХ. Уколико уђемо у сепаратне акције и договоре с међународним финансијским институцијама и почнемо да размишљамо да је опоравак као нека међусобна конкуренција, ми ћемо много спорије и много теже да се изборимо с овом ситуацијом”, рекао је Тегелтија.

Он је за данашње “Незисне новине” истакао да је за опоравак најважније да буде завршена пандемија, те да је важна заједничка борба.

“Ово није трка на 100 метара, већ маратон и ово су ситуације у којима не побјеђују они који су најбржи, већ они који су најупорнији и најснажнији да истрају у напорима да побиједе посљедице вируса”, рекао је Тегелтија.

Према његовим ријечима, нико у овом тренутку не може да зна колика је штета у економији.

“Процјене се крећу од најоптимистичније да ће пад БДП-а у 2020. години у односу на 2019. годину износити 3,2 одсто до песимистичнијих које говоре да ће то бити око пет одсто, а које су реалније од најпесимистичнијих које кажу да ће се пад кретати и до 10 одсто”, навео је Тегелтија.

Он је подсјетио да Савјет министара у својим рукама има веома мали број инструмената економске политике, изузев оних који се тичу индиректних пореза и заштите домаће привреде који могу значајно помоћи привреди.

“Најважније је да се у овом тренутку помогне онима који су престали да раде због одлука власти и онима који су претрпјели шок и да им се омогући да покрену своју привредну активност. За покретање њихове привредне активности биће потребна и грант средства, а врло важно ће бити обезбиједити ликвидна средства за почетак рада привредних субјеката. Банке врло опрезно дјелују у таквим ситуацијама и уколико не буде подршке државе наши привредни субјекти ће се сусрести с великим проблемом”, упозорио је Тегелтија.

Говорећи о аранжману са Међународним монетарним фондом /ММФ/, Тегелтија је истакао да је Савјет министара урадио све што је било до њега.

“Средства су на рачунима Централне банке БиХ, донијели смо критеријуме о расподјели и створени су сви услови за расподјелу. Жао ми је што се односи у федерацији БиХ преламају преко аранжмана са ММФ-ом. Надам се да ће у наредних дан-два ова средства бити дозначена ентитетима и Брчком и да ће их они употријебити за оно што је њима најнеопходније”, каже Тегелтија.

Када је ријеч о креирању буџета заједничких институција за 2020. годину, Тегелтија је подсјетио да је Предсједништво БиХ донијело закључак да Савјет министара до краја маја уради нови приједлог буџета и сугерисало да има у виду ситуацију у којој се налазимо и да су сасвим друге околности.

Он је изразио наду да ће бити испоштоване препоруке у цијелости или у највећој мјери, наводећи да ће се оне кретати у правцу да се у буџету троши само оно што је неопходно за несметано функционисање институција, јер се не смије догодити да постоји било какво питање функционисања институција.

“Све оно што представља дугорочно улагање оставићемо за неко друго вријеме. Набавка аутомобила, намјештаја и слично, што се тиче Савјета министара, неће бити у буџету. Возим се аутомобилом који већ 10 година вози предсједавајућег Савјета министара и немам намјеру да купујем нови у овом тренутку. Том логиком би требало да се воде и други у заједничким институцијама”, поручио је Тегелтија.

Према његовим ријечима, вишак средстава који је могуће обезбиједити, покушаће да усмјере у подршку привреди, па можда и неке социјалне програме, који ће сигурно морати бити успостављени како би посљедице епидемије што лакше биле савладане.

“Повећања плата у институцијама БиХ сасвим сигурно неће бити. Моје становиште је да плате запосленима у заједничким институцијама не треба умањивати, јер су значајно ниже него у Српској и ФБиХ. Такође, треба све урадити да свим радницима у БиХ буду задржане плате које су имали прије избијања епидемије, јер то би задржало потрошњу која је била до тада”, рекао је Тегелтија.

Он је истакао да у Предсједништву БиХ није било спремности или сагласности да буде поново усвојен и потврђен закључак, те да од Савјета министара буде затражено затварање граничних прелаза уколико поново не буду успостављени карантини у ФБиХ.

“Обавио сам разговоре са представницима ентитета и Брчко дистрикта и нисмо успјели постићи јединствен став. Влада Српске и Брчко дистрикт инсистирају да карантини у локалним заједницама остану најкраће до половине маја, а став Владе ФБиХ је да карантин не може поново да успостави. Оправдања су врло различита, од тога да постоји незадовољство грађана до тога да сматрају да је то скупо, те се опредјељују да грађане упућују у кућну изолацију. То је врло лоша одлука, против које су били и здравствени радници у ФБиХ”, нагласио је Тегелтија.

Он је оцијенио да се још не може знати колико је била успјешна борба против вируса корона јер она није завршена.

“Оцјене свих релевантних и здравствених и других међународних институција су да је БиХ на почетку борбе против вируса корона дјеловала добро, да смо на вријеме предузели одговарајуће мјере. У првом полувремену смо добро радили, али за људе са ових простора је карактеристична ситуација да у самом финишу утакмице попусти концентрација и да се деси да направимо себи проблем који није смио да се деси. Надам се да мјере које у посљедње вријеме доносе и које су различите у два ентитета неће утицати на то да на самом крају борбе против вируса имамо лоше резултате”, истакао је Тегелтија.

Он је закључио да је убијеђен да ће на крају, када буду подвлачили црту, констатовати да су били успјешни у овој години.

Извор: СРНА