Васкрс је највећи хришћански празник јер суштина хришћанског учења означава Христово васкрснуће из мртвих, као побједу вјере и живота над смрћу. 

Суштину и начело хришћанске вјере објаснио је Свети апостол Павле, чија је проповијед оснажила и усмјерила новозаветну вјеру. 

У Васкршњој посланици, патријарх Иринеј је рекао да овогодишњи Васкрс дочекујемо и славимо у тешким условима, у невољама у каквима смо га ријетко кад у прошлости дочекивали и славили.

"Живимо у данима пандемије која је изненада задесила човјечанство. Читав свијет је захваћен и угрожен једним вирусом. Можда нам то тренутно тешко пада, али све што је на општу корист морамо прихватити и подржати, а себе и своје понашање томе подредити", поручио је патријарх Иринеј.

Исус је својим васкрсењем побиједио таму и смрт и отворио рајска врата и пут спасења читавом људском роду.

Према јеванђељима, догађај се збио на гробу Христовом, а радосну вијест је женама мироносицама, "Марији Магдалени и другој Марији", саопштио архангел Гаврило.

"А лице његово бијаше као муња и одјело његово као снијег", записао је јеванђелист Матеј описујући архангела Гаврила који седи на "гробном камену" и показује прстом на празан гроб."

Не бојте се ви, јер знам да Исуса распетога тражите. Није овдје, јер устаде као што је казао", записано је у Јеванђељу по Матеју, а слично и у другим јеванђељима, која се завршавају порукама нове вјере чију проповијед настављају Христови апостоли.

Према одлукама Никејског сабора (325. године), које до данас поштују све православне цркве, Васкрс треба славити у прву недјељу пуног мјесеца послије прољећне равнодневице, али обавезно послије јеврејске Пасхе.

Према хришћанском предању, Исус је умро у дане Пасхе па се у неким језицима овај назив задржао и за празник његовог васкрсења. Познато је такође да су рођење Исуса Христа, његово страдање и васкресње најавили старозаветни пророци који ће, како проповиједа хришћанство, опет доћи да најаве његов други долазак међу људе.

У књизи Откривења Јовановог, којом се завршава Нови завет, ти пророци су Илија и Енок и њихов поновни долазак међу људе и страдање треба да најави нови долазак Христов, коме се надају хришћани.

Покретан празник 

Васкрс је, дакле, покретан празник, који се одређује према природном календару и увијек се везује за недјељу са одступањем од 35 дана – од 4. априла до 8. маја. 

Васкршње славље је за вјернике крај Великог поста, а први мрсни залогаји су васкршња јаја која се, према древном обичају, фарбају у црвено као симбол проливене крви Христове. 

Прво обојено јаје, оставља се на страну до идућег Васкрса и зове "чуваркућа". 

Вјерници размјењују поздраве – Христос васкрсе! Ваистину васкрeсе! 

Извор: rts.rs