Možete li se malo predstaviti?

Radim u Udruženju građana “Zašto ne”, primarno u okviru inicijative Istinomjer, ali se po potrebi uključujem i u implementaciju mnogih drugih projekata u okviru Udruženja. U zadnjih par godina, na pozive drugih organizacija i udruženja, aktivno sam učestvovao i u projektima koji su, pored ostalog, imali za cilj promociju evroatlanskih integracija. Duži niz godina pišem komentare, analize i mišljenja o aktuelnim društveno-političkim temama objavljenim na većini on-line i printanih medija u BiH, te nerijetko imam i priliku da o tome govorim i kroz gostovanja u tv i radio emisijama. Diplomirani sam politolog i magistar evropskih integracija, a svoje formalno obrazovanje sam stekao na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Sarajevu.

Pravite serijal priča o problematičnim deponijama u BiH – možete li predstaviti svoj projekat? Zašto je važno da te priče budu viđene?

Odnos sistema, ali i u dobroj mjeri i građana u BiH spram odlaganja čvrstog otpada bio je direktan povod da tom problemu priđem na društveno odgovoran način, a u IMEP-ovom pozivu sam prepoznao šansu da kroz kvalitetan projekat dobijem i neophodna sredstva za njegovu realizaciju. Sam podatak da na području Bosne i Hercegovine egzistira više od 2.000 divljih deponija čvrstog otpada sam je po sebi dovoljan da svaki građanin naše zemlje na ovaj ili onaj način pokuša dati svoj doprinos rješavanju ovog velikog problema.

Projektom je predviđeno da se, prije svega, kroz jedan opšti osvrt na problem odlaganja čvrstog otpada u BiH javnost upozna sa svim njegovim aspektima, a zatim kroz seriju od deset reportaža o takozvanim divljim deponijama širom BiH, ali i onim koje su pod upravom nadležnih organa, a koje ne ispunjavaju propisne standarde još jednom skrenemo pažnju javnosti na njih, ali i pokušamo pokrenuti aktivnosti vlasti na pripadajućim nivoima u pravcu njihove sanacije. Osim toga, drugi, ali ne manje bitan, cilj projekta je i da utičemo na svijest građana o potrebi boljeg odnosa spram svoje okoline, te da ih dodatno potaknemo na pozivanje na odgovornost i akciju nadležnih institucija u njihovoj lokalnoj zajednici, ali i šire. S tim u vezi, dio projekta su i razgovori sa građanima koji žive u neposrednoj blizini odabranih deponija, a koji će u video-formi biti integralnim dijelom reportaža. Pored toga, uz svaku reportažu bit će objavljene i infografike, te na kraju projekta i jedan osvrt na sve što bude urađeno uz zaključke do kojih smo došli, te preporuke koje bi trebale doprinijeti boljem razumijevanju problema ali i njegovom rješavanju.

U kom formatu će biti objavljene vaše reportaže i gdje?

Reportaže će biti objavljene na mom blogu http://deniscarkadzic.blogspot.com/, facebook stranici i facebook page-u, twitter nalogu, ali i nekoliko on-line portala koji su izrazili interesovanje za moj rad.

Šta znate o građanskom novinarstvu i kako ste sticali ta znanja?

Građansko novinarstvo bilo je uvijek bitno, ali je nakon pojave interneta i društvenih mreža njegova uloga i mogućnost uticaja na društvene procese postala puno veća. Tako danas svaki građanin može biti medij ukoliko ima mobilni telefon sa kamerom i pristup internetu. Naravno, ovdje je najvažnije istaći da je to mač sa dvije oštrice, jer ono što nas obavezuje je da kroz takozvano građansko novinarstvo, bilo ono na našim privatnim stranicama na društvenim mrežama ili blogovima, pišemo i govorimo na društveno odgovoran način. U protivnom, građansko novinarstvo može biti veoma opasno po samo društvo, te ja kao takvo jednako podložno, kako sudu javnosti, tako i odgovaranju pred pravosudnim organima. Kada su moja iskustva u pitanju, jedan dio svog znanja stekao sam kroz formalno obrazovanje, ali je po mom mišljenju ključna želja da se piše i djeluje u okviru svoje zajednice i u tom djelovanju iz dana u dan uči i napreduje. Bez toga diplome kao takve nemaju previše značaja.

Kako ste saznali za IMEP?

Za IMEP znam već duže vrijeme, te sam prateći stranicu https://imep.ba/  prepoznao mogućnost da kroz navedeni projektni prijedlog dobijem šansu da, ne samo radim ono što volim, već i da kroz taj rad na društveno odgovoran način dam svoj doprinos da se stvari u određenom segmentu našeg društva pomjere sa mrtve tačke.

Kako je izgledao proces apliciranja, da li je komplikovan, težak, zahtjevan…

Iskreno, ovo je bilo prvi puta da sam kao fizičko lice aplicirao na ovakav jedan projekat, te mi je bilo potrebno više vremena i truda da napišem kvalitetnu aplikaciju. To naravno ne znači da je proces apliciranja komplikovan ili težak. Naprotiv, dokaz da neko ko prvi puta to radi može dobiti podršku za svoje ideje jasno govori o tome da sama aplikacija nije teška, već da je ključ u nama koji apliciramo, našoj želji i volji da na najbolji način predstavimo svoje ideje i projekte.

Koliko novca ste dobili i za koje aktivnosti?

U narednih godinu dana, koliko projekat traje, za navedene aktivnosti na raspolaganju će mi biti nešto manje od 5.000 $ od čega je dobar dio predviđen za troškove izlaska na teren, snimanja, izradu videa i infografika, sponzoriranje objavljenih reportaža i infografika i tako dalje.

Šta trenutno radite u okviru ovog granta?

Nakon što je objavljen prvi tekst pod nazivom «Čvrsti otpad u BiH-problemi, izazovi i mogućnosti», trenutno sam u fazi obilaska prvih izabranih deponija, odnosno snimanja video priloga nakon čega kreće njihova obrada, te pisanje tekstova čiji će integralni dio biti i video prilozi koje sam pominjao.

Imate li neke reakcije na to što radite i ako imate – kakve su?

Veoma sam zadovoljan reakcijama na prvi tekst, interakcijom na društvenim mrežama, ali i brojem ljudi koji su ga pročitali što mi govori da su građani više nego zainteresovani da se problem odlaganja čvrstog otpada u BiH konačno počne tretirati na pravi način.

Kakvi su planovi za poslije, kada završite aktivnosti podržane grantom?

U narednom periodu sam fokusiran na to da na najbolji mogući način implementiram projekat i maksimalno iskoristim mogućnosti koje su mi kroz podršku IMAP-a date. Nakon toga ću u svakom slučaju nastaviti raditi na način na koji mogu pokušavajući dati doprinos poboljšanju stanja. U svakom slučaju ovakvi programi su jedan od dostupnih alata, te ovom prilikom preporučujem svakome ko ima kvalitetne ideje da ih pokuša realizirati, između ostalog, i kroz IMAP-ove javne pozive.

Piše: IMEP tim