Добитник овогодишње Нобелове награде за мир је кинески дисидент Лиу Сиаобо, објављено је данас у Ослу, a овај избор би могао да "разбјесни" званични Пекинг који је раније упозорио јер би овакав гест Нобелогог комитета био протумачен као "непријатељски гест" Норвешке.

Раније данас, предсједник норвешког Нобеловог комитета Торбјорн Јагланд изјавио је да ће додјела овогодишње Нобелове награде за мир бити контроверзна.

На питање новинара телевизијске станице ТВ2 да ли ће бити потребно и ове године бранити избор комитета као што је то било прошле године након критика да је Нобелова награда за мир прерано додијељена америчком предсједнику Бараку Обами, Јагланд је једноставно одговорио: "Да, без сумње".

Јагланд је у образложењу награде рекао да је Лиу "симбол велике борбе за људска права у Кини" и додао да је Нобелов комитет увјек вјеровао да постоји блиска повезаност људских права и мира.

Кинески дисидент и активиста за људска права налази се на издржавању 11-годишње казне затвора. Лиу (54), који је пјесник и професор књижевности осуђен је због "противдржавних активности".

Његову кандидатуру за Нобелову награду за мир подржало је више од 120 универзитетских професора, писаца и адвоката, махом Кинеза.

Бивши професор књижевности постао је познат као лидер штрајк током протеста на Тргу Тјенанмен 1989. Он је тада осуђен на 20 мјесеци затвора, затим је током 1990. провео три године на "на поновном образовању" и више мјесеци у кућном притвору.

Лију је више пута истакао да казна која му је изречена не само да је повриједила кинески устав, већ и основна људска права.

Кампању Лијуа за јачање људских права подржали су многи Кинези у земљи и дијаспори, а он је у домовини израстао у симбол борбе за правду, равноправност и право.

"Кина је постала велика економска и политичка сила, и нормално је да велике силе буду на мети критике", оцијенио је Јагланд.

У претходних неколико деценија Кина је направила историјски економски пробој, израставши у другу највећу свјетску економију, а Пекинг је успио да милионе својих грађана извуче из сиромаштва, подсјетио је комитет из Осла и додао да нови кинески статус мора да буде праћен повећаном одговорношћу.

"Иако члан 35 кинеског Устава гласи да грађани Кине уживају слободу говора, штампе, удруживања, окупљања и демонстрирања, у пракси се стално показује да су им те слободе често ускраћене", наводи се у саопштењу Нобеловог комитета.

Ово је први Нобел за кинеске дисиденте који су испливали на површину пошто је прије три деценије комунистичка власт предузела економске, али не и политичке реформе.

Лију је, за разлику од већине својих сабораца, заговарао прије мирне, постепене политичке промјене, него насилно сукобљавање са владом.

Портпарол кинеског министарства иностраних послова изјавио је прошлог мјесеца да је дјеловање Лиу "дијаметрално супротно циљевима Нобелове награде." Норвешка је, међутим, одговорила да је Нобелов комитет потпуно независан.

Норвешки медији су јутрос јавили да Лиу, Хелмут Кол и Европска унија имају највише изгледа да ове године добију Нобелову награду за мир. Аналитичари рада Нобеловог комитета за мир су раније оцијенили да ће чланови овог тијела ове године "играти на сигурном" у покушају да поврате ауторитет након бурних негодовања после прошлогодишње додјеле овог признања америчком предсједнику Бараку Обами.

Ове године за Нобелову награду за мир пријављен је рекордан број од 237 кандидата.

Награда у вриједности од 10 милиона шведских круна (1,5 милиона долара), биће додијељена у Ослу 10. децембра. Није познато ко ће примити награду уколико Лију не буде могао то да учини.

Кина отказала конференцију

Кина је након самита са ЕУ отказала конференцију за новинаре којој су требали да присуствују и независни кинески новинари, изјавили су данас извори из ЕУ.

Ова вијест појавила се само неколико часова након што је Кина запријетила репресалијама против Норвешке, јер је Нобелова награда за мир додијељена кинеском продемократском активисти Лију Сијабаоу.

Извори из ЕУ наводе да је одлука о отказивању прес конференције донесена у посљедњи час и да су покушали да убиједе кинеске колеге да "није прихватљива дискриминација према одређеним представницима штампе".

Изненадно отказивање конференције за новинаре услиједило је након што су званичници у сједиште ЕУ дозволили улаз неколицини независних кинеских новинара, којима је претходно забрањен приступ.

Предсједник Међународне новинарске асоцијације Лоренцо Конзоли рекао је да су кинески новинари акредитовани у складу са редовном процедуром европског блока.

Међутим, дипломате истичу да је кинеска делегација на челу са премијером Вен Ђија Баом одбила да одржи планирану конференцију за новинаре уколико се тим новинарима омогући улазак у просторију за медије.