Srđan Puhalo
Srđan Puhalo je rođen 1972. godine u Foči, jer u Kalinoviku nije bilo porodilišta.Odrastao je u Kalinoviku uz pomoć roditelja, mnogobrojne familije i "Politikinog zabavnika". Čuvajući krave kod babe Radojke shvatio je da je život veoma težak, pogotovo u Kalinoviku. Do četrnaeste godine bio je učesnik dvije omladinske radne akcije, posjetio koncentracione logore Jasenovac i redovno se takmičio u "Titovim stazama revolucije", što je ostavilo neizmjerni trag na njegovoj krhkoj ličnosti. Srednju školu završio je u Sarajevu, a psihologiju je diplomirao u Beogradu. Iluzije je izgubio prilično rano, a nevinost dosta kasno. Preživio je dva rata, kao i veliku inflaciju u Srbiji, a onda je došao da živi u Banjaluku. Magistrirao je psihologiju u Banjaluci, a doktorirao u Sarajevu. Dobar je otac dvoje djece, a loš muž jedne žene. Nije nosilac nijednog ordena, ali zato ga krase mnogi epiteti kao što su soroševac, nevladinac, strani plaćenik, antisrbin, autošovinista, Bakirov Srbin. Mašta da postane profesor na Fakultetu političkih nauka u Banjaluci. Ima mnogo problema sa pravopisom, stranim jezicima, potencijom i holesterolom.Srđan Puhalo
Slučaj Kevina Krejga i naši izbori
Da li znate ko je Kevin Krejg?
Kevin Krejg je laburistički koandidat na predstojećim izborima u izbornoj jedinici Centralni Safolk i Severni Ipsvič. To je okrug u kojem Konzervativna partija ima gotovo sigurnu pobedu. “Skaj njuz” piše da se Krejg kladio na ishod glasanja u sopstvenoj izbornoj jedinici, stavljajući novac na opkladu da će biti poražen na izborima.
Zašto je Krejg važan za ovu priču?
Iz više razloga.
Prije svega vidimo da kandidat Krejg više nego realan političar, s obje noge na zemlji, što nije ništa novo, ali jeste pohvalno. Takođe, Kevin nije kvaran političar, on svoj poraz pokušava da naplati od kladionica, a ne od partije ili građana.
Pred lokalne izbore u Bosni i Hercegovini i političke partije kojih ima koliko hoćeš ponudiće nam izborne liste prepunih muškaraca i žena koji su iz njima znanih razloga pristali da učestvuju na izborima, znajući da nemaju nikakve šanse da budu izabrani i što je još važnije ne bez ikakve želje da budu izabrani.
Naći će se tim listama gomila nepoznatih ljudi, čiji je najveći argument da su otac ili majka određenog broja djece, koji će se naprasno sjetiti svih svojih poznanika, prijatelja, kao i bliže i dalje rodbine, smarajući ih da glasaju za njih jer im je partija obećala, ako nahvataju dovoljan broj glasača, da neće izgubiti posao ili će im zaposliti bližnjeg svoga.
Ali nisu tu problem samo kandidati koji i tokom izbora žele da ostanu anonimni, problem je i što se tako panašaju i neki kandidati za gradonačelnika Banjaluke.
Recimo, takav je kandidat SNSD-a Nikola Šobot.
Dok se aktuelni gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković nalazi u permanentnoj kampanji, on zadovoljno tihuje u sjenci Milorada Dodika i doktora Đajića. Hajde što tihuje, nego što se stiče utisak da ne želi ni da izađe iz te sjenke.
I dok mlađani Stanivuković jaše po gradskim ulicama svoga vranca, dijeli penzionerima besplatne karte za gradski prevoz, nagrađuje dobrovoljne davaoce krvi, druži se sa srpskom djecom sa Kosova, otvara manifestacije i u stopu prati Milorada Dodika, Šobota možete vidjeti samo uz uputnicu porodičnog ljekara.
Vjerujem da ni svi članovi SNSD-a ne znaju ko im je kandidat za gradonačelnika Banjaluke, pogotovo ako oni, ili neko njihov, nema problem sa funkcionisanjem kardio- vaskularnog sistema.
Elem, Kevin Krjeg je priznao grešku i kažnjen je od strane Laburističke stranke, mada je pare od opklade planirao da donira humanitarnim organizacijama, on će i dalje biti na listi Laburista. Partija će mu vratiti i 100 000 funti koje je donirao.
Doktor Šobot nema šta da priznaje i da se kaje, ali može se kladiti da izbore neće dobiti, jer da bi građani za njega glasali moraju prvo da ga upoznaju, a za to je potrebno mnogo više vremena od predizbornog.
