Које су поруке упућивале мајке данашњим вјећницима у сарајевским скупштинама и вијећима?

Мене је моја покојна мајка учила и говорила ми да ако хоћу да нешто добро урадим, направим у новој години, да то започнем на православни Божић. Надам се, и зато ово пишем,  да су и неким политичким Србима на православни Божић мајке преносиле исту поруку, мала је могућност да су добили такву поруку, јер то ми показује њихово досадашње политичко дјеловање.

Град Сарајево је град у коме и други желе бити Срби, јер се то добро политички награђује, плача. У том граду се годинама крше политичка и друга права Срба. Срби шуте, а посебно шуте Срби који су изабрани на политике и друге функције.

Било је вријеме да се пробуди и Клуб српског народа у Скупштини Кантона Сарајево и да постави питање заштите виталног националног интереса јер у новоизабраној Влади Кантона Сарајево нема довољно Срба! Не смијем, у овом тренутку, ради истине да кажем да нема ниједног Србина на први поглед ,гледајући у имена и презимена министара, јер никад се у Сарајеву не зна како се национално осјећају министри у тренутку избора Владе.

Има ли пута, стазе и активности којим се може повечати постотак политичких права Срба из Сарајева, јер далеко је и немогуће да се икад дође близу 31,0% права за Србе из Сарајева?

Зашто кажем да нема довољно Срба министара у Влади Кантона Сарајево? Зато што у Уставу Кантона Сарајево, амандманом ХХIX Члан 27. мијења се и гласи, тражи од Скупштине поштовање Члана 27.

„Члан 27.

Конститутивни народи и припадници групе Осталих бит ће пропорционално заступњени у Влади. Таква засупњеност ће одражавати попис становнишва из 1991.године до потпуне проведбе Анекса 7, у складу са чланом IX. 11a Устава Федерације Босне и Херцеговине.“

Подсјећам да је попис становништва из 1991. године показао да у Сарајеву живи: Бошњака око 49,0%; Срба око 31,0%, Хрвата око 6.0% и Осталих око 14,0%.

Ако анализирамо ове уставне одредбе и податке из пописа становништва 1991.године јасно је да би у новој Влади требало да буду три или четири Србина.

Поводом избора нове кантоналне Владе самостални кантонални заступник Дамир Нишић изјавио је: „ Да ли је ова влада показатељ да у Сарајеву није  могуће пронаћи три експерта из реда српског народа?“.

У сарајевској долини суза и радости чули су се разни одговори на ово питање: нема довољно подобних коју су се са нама борили у рату и који прихватају наше политичке ставове; неће подобни и компетенти Срби у политику; не заслужују јер су Срби у рату показали колико мрзе свој некадашњи и садашњи град.

Према ријечима Дамира Нишића, ако се обавеза није раније поштивала , то не значи да је тако требало бити и овај пут. „Сматрам да је наша примарна дужност да заштитимо устав и равноправност народа. Када ако не сада? Како, ако не примјеном Устава.“

Све ове године које су послије рата прошле у Сарајеву свједоће да се нису поштовала  уставна политичка права  Срба и да они нису равноправни са друга два конститутивна народа.

Уставом Кантона Сарајево регулисана су и друга права конститутивних народа али ни она нису у вечини ситуација поштована на нивоу Кантона Сарајево, Града Сарајево и девет кантоналних општина.

Треба ли и у општинским вијећима и Скупштини Кантона Сараjево конститутивним народима гарантовати неки минимум, неки постотак мјеста?

Законодавци, писци Устава Кантона Сарајево и Статута Града Сарајева, и они који су за њих гласали  били су у ти тренутцима високо добронамјерни према Граду Сарајеву, јер се захваљујући њима у Градском вијећу Сарајева,   чува мултиетичност Града Сарајева, али са много девијација и злоупотреба.

„Бошњацима, Хрватима и Србима, као конститутивним народима, појединачно се гарантује минумум од 20% мјеста у Градском вијећу, а припадницима Осталих најмање два мјеста, без обзира на изборне резултате.“ (Члан 4б, став 3, Устава Кантона Сарајево)

„Бошњацима, Хрватима и Србима, као конститутивним народима, појединачно бит ће гарантиран минимум од 20% у Градском вијећу, а групи Осталих најмање 2 (два) мјеста без обзира на изборне резултате.“ (Члан 22, Статута Града Сарајева)

Тренутно у старом сазиву Градског вијећа, састоји се од 28. посланика, које је изабрано 2016.године постоји: Клуб Срба са 6 посланика; Клуб Хрвата са 6 посланика и Клуб Осталих са 5 посланика, и тако су испоштоване одредбе о гарантираном минимуму. Клуб Бошњака броји 11 посланика.

Нисам сигуран, када се погледа по именима и презименима списак изабраних вијећника у општинским вијечима, општина које дају делегате за Градско вијеће, да ће бити задовољен гарантрани минимум од 6 вијећника у Клубове Србе и Хрвата. Осим ако ја нисам препознао међу именима и презименима Бошњака вијећника Србе!

Али ако се погледа актуелни састав вијећника у Скупштини Кантона Сарајево, можемо одмах видјети посљедице принципа један човјек један глас, односно непостојања правних норми које гарантују конститутивним народима минимум мјеста у Скупштини Кантона Сарајево.

У Кантоналној скупштини која је изабрана на општим изборима 2018.године изабрано је на директнм изборима 35 посланика. Клуб српског народа има два посланика. Клуб хрватског народа има два посланика. Клуб Осталих има два посланика. Даје се на знање да Клуб бошњачког народа има 29 посланика.

Да ли је могуће да никад није у Сарајеву повређен витални национални интерес српског народа?

Иако је у Уставу Кантона Сарајево прописан механизам заштите виталног нациналног интереса, односно како поступити када један Клуб народа сматра да се неки закон, пропис или акт односи на витални национални интерес. У пракси имамо ситуацију да се механизам уопште не користи од стране Клуба Срба и Клуба Хрвата. Клуб Бошњака само теоријски, са малом вјероватноћом, може имати ситуацију да морају покренути механизам заштите виталног националног интереса.

Очито, све указује, анализа закона и анализа националне припадности министара, да је Скупштина Кантона Сарајево донијела незакониту и неуставну одлуку, избором састава Владе Кантона Сарајева, која темељно угрожава витални национални интерес Срба, јер нема довољно Срба министара. Исто тако је познато да нико од Срба а ни један клуб народа то није доживио  као повреду виталног нациналног интереса Срба.

Члан 37. Устава Кантона Сарајево који престаје да важи у тренутка кад у некој општини Бошњаци чине 80% становништва.

Устав Кантона Сарајево у Члану 37. је нормирао да:

„Опћински начелник и предсједавајући општинског вијећа у општинама или општинским вијећима вишенациналног састава не могу бити из реда истог конститутивног народа, односно из реда Осталих, изузев у оним опћинама у којима један конститутвни народ чини више од 80% становника, према посљедњем попису становништва у Босни и Херцеговини.“

И послије ових општинских избора поновит ће се ситуација, која је била у претходне четири године,  да ће се у четири градске општине поштовати овај члан, односно да ће начелник и предсједавајући бити из реда различитих конститутивних народа.

У преосталих пет општина, које су дио, заједно са четири градске оптине, Кантона Сарајево, поновит ће се ситуација која је била и претходне четири године, којом се крше одредбе Члана 37. Устава Кантона Сарајево, јер ће начелник и предсједавајући општинског вијећа бити из реда једног конститутивног народа.

Тако ће бити јер су у ова општинска вијећа изабрани само вијечници из реда Бошњака. У општинским вијећима Илијаша, Вогошће, Хаџића, Илиџе и Федералног Трнова нема ниједног изабраног вјечника из реда Срба, Хрвата и Осталих.

За сарајевске Бошњаке прије подне важи попис становништва из 1991. године, а послије подне попис становништва из 2013.године.

Опште је познато да политичари,  интелектуалци и новинари у  Бошњака својим изјавама и документима, тврде   да још није дошло до потпуне реализације Анекса 7, Дејтонског мировног споразума о повратку избјеглица и расељених лица и зато захтјевају да права Бошњака, њихова пропорционална заступљеност у институцијама и организацијама државе и ентитета одражава попис становништва у БиХ, који је одржан 1991. године.

На ову своју политичку изјаву и захтјев заборављају, јер им то сада одговара,  јер кад у одређеној друштвено-политичкој заједници, овдје је ријеч о општинама у Кантону Сарајево,  један конститутивни народ , (овог пута само Бошњаци, јер други конститутивни народи то не могу урадити, обезбједити,) чини више од 80% становника, (добро прочитајте ово што слиједи,) према посљедњем попису становништва у Босни и Херцеговини, а то је зна се, попис из 2013. године. 

Шта је посљедица на терену, у стварности на нивоу општинскх вијећа у Кантону Сарајеви, овог става који је саставни дио Члана 37. Устава Кантона Сарајево. И у ситуацији кад  у општинском вијећу има изабраних вијећника из реда небошњака, који чине више од 80% становника те општине , њима небошњацима се не гарантује да ће бити изабрани за предсједавајућег општинског вијећа већ се то право даје и Бошњацима.

Док сам писао претходни пасус ове колумне имао сам осјећај да сам у некој од књига , у некој од исламских декларација које сам читао и прочитао наишао на сличне ставове.

Има ли у Сарајеву компетентних Срба који би могли радити у  органима управе и управних организација у Кантону Сарајево?

Закон о организацији и дјелокругу органа управе и управних организација Кантона Сарајево, Чланом 5 (Заступљеност), прописује да:

„У кантоналним министарствима, кантоналним управама и кантоналним управним организацијама осигурава се пропорционална заступљеност конститутивних народа и групе осталих, с складу с Амандманом ХIХ (члан 11а) Устава Кантона Сарајево, као и раноправна заступљеност сполова.“

Од укупно 796 запослених у органима и институцијама на нивоу Кантона Сарајево у овом тренутку је запослено 15  или 1,88%  Срба, а само 3 су рукооводиоци (од 71 руководиоца). Погледати  Специјални извјештај о заступљености конститутивних народа и осталих...и кантонима Федерације Босне и Херцеговине, које су сачинии Омбудсмани за људска права)

Постотак 1,88% запослених Срба је далеко од  постотка 31,9% колико их је живјело 1991. године у Сарајеву, и не може се уопште говорити да је данашње стање близу нормираног који каже да ће постојети правична и одговарајућа заступљеност свих народа који живе у Кантону на свим нивоима Кантоналних извршних ласти. Погледати Амандман V, на Устав Контона Сарајево гдје су  у члану 23., иза става 1. додаје нови став који гласи : „ У члану 23., иза става 1. додаје се нови став 2. који гласи ''Постојеће правична и одговарајућа заступљеност свих народа који живе у Кантону на свим нивоима Кантоналних извршних ласти.“

Вјерујем и подржавам ставове неких политичких сарајевских странака да крећу од почетка, надам се доброг почетка, и да ће се борити за Сарајево равноравних а не привилегованих. На њима је хоће ли одржати ријеч, и бити другачији од оних који су до сада управљали свим процесима у Кантону Сарајево, или ће нас слагати и понашати са као и њихови претходници.

Ако мисле да дуже трају и владају данашњи властодршци у Сарајеву морају хитно одговорити на питање: Колико су досадашње правне норме, које регулишу политички спектар, и практично политичко понашање били гарант равнопрвности конститутивних народа у Кантону Сарајеву, и у складу са тим сазнањима покренути промјене уставних и других правних норми које ће бити основа за адекватне политичке одлуке који ће тек тада промовисати Град Сарајево као Град раноправних а не привилегираних грађана!

Њихови први кораци, формирање Владе Кантона Сарајево, међутим показују, да нису кренули даље од почетка!

Коментарисаће добри познаваоци сарајевских политичких прилика наслов ове моје колуне и казати ће да је погрешан, непотпун јер има Срба вјечника који су муслимански вјерници  то исказати кроз шалу: „Петком не ради Клуб српских вјечника у Кантону Сарајево јер неки вјечници тај дан иду на џуму-намаз!“ Чија ли је ова шала, овај скеч, Надреалиста или сарајевски политичких Реалиста?

Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije (07.01.2021)

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne predstavljaju nužno uredničku politiku portala Frontal