Почетком септембра 1991., у питању је најзначајнија година за сваког Звездаша, некако сам упрцо из Купара, преко Требиња, да не ослобађам Дубровник, Цавтат и Конавле од оних који су крајем августа, а у коловозу, ослободили Купаре од 11 крвожедних војника буђаве ЈНА. Сарајево више није било гдје је некад било, ја сам као кренуо на факултет, све је било као и само се чекало да нешти престане или да оно почне. У шестомјесечном магновењу упознао сам једну младу докторку која је радила са мојом мајком у подручној амбуланти на Подхрастовима. Бјеше веома паметна млада жена, луђачки заљубљена у свог мужа, због чије каријере се размишљала да ли да прихвати одлазак на специјалистичке студије У Тиршовој. Њено снебивање није било јасно околини, а поготово њен аргумент како је Он „Тек добио посао у струци“. Моја мајка би сваки дан бар једном прокоментарисала њену глупост, јер ипак Она је била докторица, а Он социолог. Ја сам понекад новокупљеном ми пеглицом ишао на факс успут ју покупивши с посла, па се тако десио и мој сусрет с Њим. Он уопште није био социолог, него Дипломирани политиколог и запослио се као савјетник предсједника странке, настале од ССОБиХ. Познавали смо се, јер сам ја као истакнути омладинац још од основне био делегат у Општинском вијећу ССОБиХ Центар, чији је предсједник био тај чији је он постао савјетник. Тип је био наочит, не претјерано елоквентан, надмен, помало клемпав, али веома амбициозан и Санџаклија. Десет година касније онај којег је савјетовао (п)остао је задњи миш и безначајна политичка штеточина, а Он је постао Неко.

ИД и АВ бејахоше портпароли, ађутанти Слобини и Шешељеви, причаше шта ови нису хтјели да се чује из њихових уста, трпивши одијум народних маса и остатка популације, лагано исправљавши кичму и стрпљиво чекајући  да нешто престане или да оно почне. Савјетници морају бити паметнији од оних које савјетују, јер то осмишљава њихову функцију. Наравно да не могу бити паметнији опћенито, него само у одређеном портфељу за које их је Бог дао, тек мало паметнији од оног којег савјетују, који је у глобалу најпаметнији, али парцијално и није. Ако погледамо савјетнике чланова Предсједништва Бихе, срешћемо два имена за које одговорно тврдим да су паметнији, бар у свом ресору, од оних које савјетују, а то су Емир (Немања) Кустурица и Чедомир (Чеда) Јовановић. Просто, резултати њиховог савјетодавног посла су видљиви, они су видљиви, јавно се јасно и прецизно декларишу за одређена питања из посла који обављају. Очигледан је њихов утицај савјетопримце и посљедично томе видљиви су резултати њиховог дјелања. Остали примају плату, или се то не зове плата, него савјетнички додатак, а у појединим случајевима андрагошки доплатак. Оно што раде у потаји кад изађе на видјело резултује катастрофално по народ и народ и народ и остале у овој држави. Замислите МД има два савјетника за информисање, илити савјетницу и савјетника. Отприлике они би требали бити задужени за медијску слику СЧП. Нажалост, његови јавни наступи нису ни близу његове функције и политичког ранга и то виде сви осим његових савјетника или и они виде, али неће да му кажу, да га не секирају. МД је изванредан политичар за наше прилике, акробата на жици која је одавно пукла, човјек који је свој сваки пораз претворио у њихов пораз, једини који је морао бранити Сенада од себе, Чаробњак из Оза који мијења споредне ликове у својој личној саги у којој сви ми статирамо у кукурузу.

Не сјећам се да сам одавно прочитао неку изјаву из Кабинета СЧП, неки јавни иступ његових савјетника поводом кризе, било које, за сваку потенциајлну кризу постоји и савјетник, неки ауторски текст, лише Кустуричиних, гдје савјетници потурају леђа, врат или главу за онога ко их је примио на Ол инклузив ангажман у Предједништво. Ако већ неће као савјетници, нек се аутују као завјетници, да не мора човјек баш све сам код њих толиких. Можда их је негативно искуство јединог који је бранио СЧП и тробојку у његовом кабинету мало поколебало, али дајте, изјасните се, објасните нам зашто ради то што ради и ко га је наговорио.

Рекордер по броју савјетника, накупљали се током деценија, МЂ на крају ће остати сам и сви ће рећи да је његова памет била свака глупост коју је чинио не би ли га побиједили. Савјетници ће се разбјежати, ако већ нису, а оно завјетника, који немају куд за њим ће у ватру, у воду, у шуму ако треба. Ако му некад затреба контрасавјетник слободно нек ангажује Сенада Хаџифејзовића. Сенад је егземпларни примјер наше пропасти и физички и ментално. Човјек који је десетљећима, Миловим, шатро опонент политичког естаблишмента, бахат и неуредан, слаборјек и охол, уз то Санџаклија, неуспјешни београдски ђак, власник ТВ станице, а прије свега латентни србомрзац са дна каце, али не купусне, него оне у којој се џибре пожегаче.Овај Дритан прије Дритана и Мило прије Мила, дипломирао је на сарајвском ФПН као његов најбољи ђак, а као дио пројекта из школске је клупе ускочио у уредничку на Радио Сарајеву, мада је каријеру започео у Борби и Индексу 202. Намјестило га је гдје треба и сад га ту држи да из Србова извуче најгоре, најпримитивније, оно есенцијално глупо што кријемо и од рођене дјеце.

Како иначе објаснити да један Мило рече да ће Црну Гору бранити у шуми. Предсједник државе, чију позицију нико не оспорава, државу чији је предсједник ће бранити из шуме од самог себе. Е с тим си закаснио. Ма колико те сврбјела столица мораћеш још коју у њој издржати, изабрао те ђавољи народ, не можеш ти сад рећи „Нијесу ти избори ни били легални, за све су криви моји савјетници“. Гдје су ти? Гдје су да те сјетују: „Не иди код Сенада ђавле, он је и Драшка превесло, а да тебе неће“.

Мада је данас много примјера да човјек или жена, а за мене су жене више људи од сваког човјека, напусти један факултет, након десет или петнаест година студије, пребаци се на други и исполаже испите за два мјесеца. Просто су се студент и факултет пронашли умагичној симбиозиталента и дидактике. Нпр. Марко Ђурић, није му ишло на београдском Правном, мучио себе и породицу, професоре, Наставничко вијеће, теткицаму се већ обраћала са професоре, и тако десет година. На крају сјео на воз, клај, клај до НС и тамо, негдје иза Сателита, у Улици Гери Кароља 1, између Цвећарске и Ружина гаја, очас дипломирао на Правном факултету за привреду и правосуђе. И одатле, преко КиМ у УСА. Машала! Али нова су времена, нова нормалност, захтијева новонормалне људе, Сенад није из тог филма, он је из квазинаставка Валтера, он је из БГ пребачен да би био најбољи у Сарајеву. Скоро десетљеће прије неголи смо се ми пребацивали уз два свједока са сарајевског на београдске и новосадске, оне праве поред Дунава, факултете, Сенад је утро стазу која је захваљујући његовом свесрдном ангажаману и прегалништву наскоро постала двосмјерна. Мислите о томе кад бирате своје савјетнике, гледајте да буду најбољи студенти, ако су већ икад и били студенти, да буду најбољи у струци, ако се баве струком, да буду Наши, ако сте ви наши, јер не може са рогатим бости, ако и сам ниси бар мало зарогатио.

Ма како то испразно звучало знање је наша једина нада. У генерацијама студената који су ми измигољили из шака, десетине су најбољих који би могли савјетовати и водити ову државу, њене општине, градове, школе, заводе, библиотеке чак. Ја их на тим функцијама, наравно, не видим, не најбољих. Ако су се уопште запослили систем их је изгурао из шеснестерца, јер су играли за рају и занемаривали тактику. Ипак, никада нисам чуо никога од њих да је своје сапатнике и истомишљенике позвао у шуму да отуда бране своје достојанство и Републику Српску. То је ствар кућног васпитања и личног достојанства,да и кад си поражен и понижен никад не пристанеш бити као Они. Отуда је велика срамота за Републику Српску предизборни спот Уједињене Српске. Тривијалан текст, стереотипно омаловажавајуће приказивање припадника различитих националности и аматерска продукција јесу општеприхваћени стандард, али порука да је Република Српска мјесто у коме нема мјеста за друге, друкчије мишљење, кафана у којој ће се пити само Бањалучко и Јелен, не може и не смије бити дио ничије предизборне кампање. Као Србин, протествујем против приказивања Срба као брадатих силеџија који се примјеном физичке снаге обрачунавају са неистомишљеницима.

Знамо сви и шта је и како је постанула УС, али то им није алиби да буду најгори од све дјеце, прије свега баш због те дјеце. Игром несретног случаја, као тринаесто прасе владајуће коалиције, УС је добила ресор просвјете гдје нема великих пара, али има доста простора за чињење малобројном им чланству. Министарка просвјете и културе је у досадашњем мандату показала маестрално балансирање између потреба и могућности, знања и хтијења и премда лично нема никакве професионалне везе са повјереним јој ресором, много се боље снашла на том мјесту од својих претходника и многих колега из Владе. Управо зато од ње очекујем да дигне глас, или да бар истакне као заточника једног/једну од својих савјетника/савјетница и осуди овај пропагандни фуш, јер то засигурно неће учинити истакнути чланови њене партије, директори школа, вртића, па чак и библиотека, јер су они у странци од јучеи на тим позицијама достојанствено чекају да нешто престане или да оно већ једном почне.

Преношење блогова и текстова са портала Фронтал дозвољено је након истека 48 часова од објаве блога или уз писмено одобрење редакције (21.09.2020.)

Ставови изражени у овом тексту су ауторови и не представљају нужно уредничку политику портала Фронтал