Здравко Кривокапић је јасно и гласно објавио да га ниједан политичар из Региона није назвао и честитао му побједу. Ја сам однекуд склон да више вјерујем професору Кривокапићу, него свим оним који су јавно растелалили своју екзалтацију промјенама у Црној Гори. Чудно је, нпр. да се СНСД-ови прваци радују поразу у побједи својих идеолошки блиских савезника из Социјалистичке интернационале. Не тако давно, на Седмом конгресу ДПС-а свечани гости бејахоше Сташа Кошарац, Маринко Чавара, Никола Селаковић, Жарко Обрадовић, заједно са дурашним антисрбима Чедом и Чанком. Истина, сви смо видјели да је Сташа страначки бунтовник без разлога и да се његови излети у непознато третирају као инхерентни гријехови политичке адолесценције, али знамо и колико се за Милова земана градило и куповало по приморју, па кад се све сабере и одузме, Мило има право да се осјећа изданим.

Једини коме се не може замјерити је АВ. Он је заиста имао преча посла. Припремао се да иде у госте преко баре. Као сваки добар гост распитивао се какви су обичаји, шта се носи кад се људима иде први пут у кућу и слично. Вјероватно се распиткивао код МД, и они размјењују своје присуство на конгресима, који има представништво у Вашингтону, а и жена му је, прије неколико година, посјећивала Бијелу кућу поводом неког тамошњег традиционалног пикника. Домаћини нису имали посебних услова сем да не води са собом буцка за којег се у дипломатским круговима прочуло да је у пићу тешка пијаница, а у пјесми грдан севдалија. Стога је АВ са собом повео Марка Ђурића, званог Лепи Маре, Малог да му носи торбу и једног шармантно проседог господина под маском који се јавно хвалисао да је на матури смувао Меланију, а презиме му заиста вуче на зимске спортове + секретарица да се јавља на телефон и да пред Албанцима проноса торбу од неколико хиљада евра, јер је тема састанка очигледни економски бољитак.

Показало се да су они заиста иделна три мускетара + овај четврти. Слабо обавијештени Амери су помислили да би ову момчадију могли насанкати тако што ће им документе потурити на енглеском свјесни Синишине дипломе, Маретових квалификација и општих компетенција овог под маском, заборавивши на чињеницу да је АВ слободно вријеме, проузроковано знате већ чиме, користио за учење страних језика. Кад их је прозрео бјеше већ касно да се растају без поздрава и Трамп поручи Гренелу да нађе неки документ те га мало преради за сутра. Како времена бјеше мало Трамп је наредио да се споразумници, због своје непонизности, максимално понизе, па су их смјестили за столове на којима иначе у ходнику стоје Меланијини фикуси. Онда је Трамп мало пропитивао АВ који је за постигнуте резултате награђен налив пером трећег реда са металним шпицем. У разговору је Трамп споменуо НЂ, кога је АВ поносно назвао најбољим тенисером на свијету, резултат тога је познат, нажалост.

И све би завршило идиличним клицањем побједницима да се Марија Захарова није нашла повријеђена Маретовим блиским сусретом са Иванком. Како нема ничега горег од љубоморног женска, она је увриједила АВ, знајући да је то за Марета најстрашнија страва. Све је то једва измирио Лавров објаснивши АВ да нема ничега понижавајућег у томе да те пореде са Шерон Стоун, и да једва чека да се сретну да размијене кључеве од Бијеле куће за 13. страну из Вукановог јеванђеља које се, услијед чудних околности, тај вакат налази у Петроградској библиотеци. Из свега, осим Иванке, корист може извући и Република Српска ако Кесић, док још нису вратили фикусе на сточиће, својим пацовским каналима успије наговорити Трампа да уприличи сличан сусрет Шефику и Жељки, она је већ тамо била и обвикла Бијелу кућу као своје дворе, на којим ће Шефкија премјестити, каријерног БХ дипломату Душка Ковачевића у Јерусалим, што је МД одавно заговарао, а за узврат да Израел призна Републику Српску и да то медији у БиХ прогласе великим дипломатским успјехом госпође Министарке Бисерке.

Ако се то некоме чини бесмисленим, како онда да схватимо ламентирање истих тих медија над Милом. Највећи борци против корупције и свакојаког политичког курвалука данима цмиздре над судбином архибарабе политичке стварности Региона. Док Срби у Пљевљима и Никшићу чувају џамије, из Сарајева туку најтежом артиљеријом по свима који су се дрзнули да смијене алфа мужјака политичке бестидноће и човјека који је менторисао све садашње политичаре у окружењу. Здравко Кривокапић, он је ипак прави проф. др, свако њихово питање окренуо је на властиту ползу. Дритану, заговорници касаблијскограђанске идеје, замјерају што је издао свој национални корпус прикључивши се злогласној српској герили. Дритан, ситан, али динамитан, растура их уздуж и попријеко. Није Дритан, као ни Бечић, уосталом, од јуче. Хотимичан поглед на њихову биографију показује да су они фундаменталне карике одавно спреманих букагија за Милове руке. Срби и остали окупљени око Кривокапића само су послужили сврси, јер се требало изборити за већину које без њих нема. Јасно је да нико неће дозволити да српске странке завладају Црном Гором, уосталом и сам Професор инсистира на свом црногорском националном опредјељењу.

Зна и он да је коалиција коју предводи само подскуп скупа који чини коалиција са двојицом младаца, а да се уједно и његов подскуп састоји од хетерогених подскупића у којима су сакупљени политичка кита и сватови. Очигледно да је и сам свјестан да у том когломерату званом „За будућност Црне Горе“ лежи највећа опасност за њену будућност. Аветињама су пустили да се изманитају, испјевају, измашалају, изкомитају за све паре прије но што пређу у заслужену медијску илегалу. За то вријеме треба купити поткупљиве, преварити наивне и прије свега обезбиједити издајнике опште праксе. Неће издати Алекса и Дритан, јер су они побједници, први који ће продати своју посланичку кожу су они који су већ бивали уз Мила, који су с њим и против њега ратовали, с њим се љубили и шамарали. Ако Мило до Митровдана не оде у заслужену тавницу до Ђурђевдана ће он већ придобити бар два од тих подскупићака, незадовољних националним статусом Срба и односом најновијих Црногораца према њима. Сви ми добро знамо која је риба најкварнија у политичкој мочвари.

Зашто, уосталом, бити у власти у којој нико није спреман да те поткупи да у њој и останеш, ако можеш бити и богат и моћан. Тако размишљају и ови наши локо политички пиони, који на сваким изборима мећу други беџ на прса, упорно меандрирајући у политичкој колотечини са само једним циљем – улити се у море власти, онда је све лако. Кад си на власти и касирка те испод визира гледа друкчијим погледом. И све је лако као да си опет млад, свако одијело добро ти стоји, свака рана мање боли, баш те брига с ким ћеш лећи, крв и сузе могу тећи, туђе. Заиста је крајње тривијално излазити на изборе у земљи у којој се власт не бира, него формира, у којој нико нема идеју или платформу осим тезе да су „они“ доста крали, па је дошао ред на нас. Како се одлучити за кога да гласаш кад су на свим листама, млади, школовани и поштени? Исто Дритан. Али ја нисам за Дритана, ја ћу да гласам кад се негдје појави наш профеосор Здравко, макар сви у окружењу Региона плебисцитарно били за, мада против њега. Промјене, наиме, не долазе с младошћу, него с памећу, не с визиром, него с визијом. Ако падну маске црногорски вирус нико неће моћи зауставити.

            Стога, у памет се и перите руке, на вријеме! 

Преношење блогова и текстова са портала Фронтал дозвољено је након истека 48 часова од објаве блога или уз писмено одобрење редакције (08.09.2020.)

Ставови изражени у овом тексту су ауторови и не представљају нужно уредничку политику портала Фронтал