Мислио сам да ће наш заједнички непријтељ КОВИД 19, утицати да се закопају сарајевске ратне сјекире и димни сигнали о грађанском рату у Граду Сарајеву, међутим, све је више бошњачких јавних коментара у којима се говори, размишља, упоређује и пита шта је страшније КОВИД 19 или српске, агресорске, четничке злочиначке гранате са брда око Сарајева од 1992- до 1996. године.

Узео сам у руку моје старе школске књиге, Познавање природе и друштва, ратне карте распореда зарачених страна на Сарајевском ратишту и карте минских поља и анализирао их. Закључак те моје анализе и размишљања саопштит ћу на крају овог мог текста.

Да би боље или горе разумјели мој закључак нудим вам ток својих мисли о овој теми.

У перцепцији западних медија, ексјугословенске, па и у том смислу и босанске и српске, јавности под Сарајевсим ратиштем се подразумјева само Град Сарајево и то онај његов урбани дио у најужем смислу тих ријечи.

То се најбоље може видјети кад се анализира Мапа опкољеног Сарајева, издавач ФАМА Сарајево, ауторке Суаде Капић, која се као икона поставља на свако могуће мјесто у граду и продаје се и поклања као сувенир, гдје се дијелови четири општине Града Сарајева приказују као Опкољено Сарајево без оружја, са српском артиљеријом у неогранченим количинама.

То сужавање простора Сарајевског ратишта и његово свођење на ужи дио Града Сарајева има тачно одређену улогу сатанизације и демонизације Срба. То треба да послужи иначе доста распрострањеној лажној конструкцији, према којој су дивљи и примитивни Срби, са огромним арсеналом оруђа и оружја, однекле дошли и посјели околна брда са којих су четири ратне године терорисали опкољени град, односно његове недужне и мирне грађане.

Ова лаж, стотину хиљада понављана, била је један од најмоћнијих мотива, који је кориштен као ефикасно средство пропаганде и медијске сатанизације Срба, јер су Граду Сарајеву надјенули ореал мученика, град који је патио 1.425 дана.

Сарајевско ратиште стварно обухвата знатно већи и шири дио простора него што је то сам Град Сарајево, и сам Град Сарајево обухвата простор који је по димензијама и структури знатно изнад оног што је Граду Сарајеву лажно приписивано у вријеме грађанског рата, а и данас.

У ширем, истинском смислу и погледу, под Сарајевским ратиштем у његовом просторно-географском и стратешком садржају, значењу треба подразумјевати простор од планине Волујака-Иван Седло, Игман и Бјелашница, Трескавица-Јахорина све до Горњег Подриња, Романијски плато са Гласиначком заравни и Романијом, планину Озрен, све до Чемерске планине на сјеверозападу и градова Олово, Високо, Бреза и Кисељак.

Без тако проширене просторне перцепције, Сарајевског ратишта у ширем смислу, није могуће исправно разумјети то што се током грађанског рата на овом ратишту догађало. Неистините су тврдње које настоје, желе да муслиманске/бошњачке војне снаге са Горажда и Трнова, Игмана и Бјелашнице, са Трескавице и Иван планине, Кисељака и Високог, те Брезе, Вареша, Олова и Кладња, искључе, издвоје из Сарајевског ратишта у ширем смислу.

Одвајањем ових подручја из Сарајевског ратишта је у служби појачавања и представљања ужег подручја Града Сарајева, као опкољеног града, као града мученика, а Србима се тако додјељује улогу дивљака, злочинаца са брда који су град опколили, при том намјерно заборављају да се на овим подручјима налазио шири опсадни обруч око српских урбаних дијелова Града Сарајева, које су они политички и војно контролисали, и да су готови сви ови дијелови Српског Сарајева, пошто је град био подјељен, били у опсади цијело вријеме трајања грађанског рата.

У ужем смислу, Сарајевско ратиште обухвата и односи се углавном на највећи дио централних и периферних урбаних цјелина Града Сарајева са припадајућом околином.

То се, дакле, односи на урбани дио града који се простире дуж ријеке Миљацке, од Козије чуприје до Ступа, општине Стари Град, Центар, Ново Сарајево, Нови Град; дуж ријеке Жељезнице и Босне од Трнова, преко Илиџе, Вогошће до Илијаша, и уз ријеку Зујевину од Хаџића до Илиџе.
Ова и сличне реченице у понављају се изговарају и пишу стотинама пута током године приликом разних догађаја која се одвијају у данашем : „Опсада Сарајева трајала је 1.425 дана. Грађани су били без хране, воде и струје и осталих енергената. Непријатељ је био на сваком брду у околини Сарајева и није се либио пуцати на цивиле, а поготово не на дјецу. Убијена је 11.541 особа, од којих 1.600 дјеце. Више од 50.000 особа је теже и лакше рањено.“

Непријатељ, агресор сељачког, шумског поријекла „је био на сваком брду у околини Сарајева и није се либио пуцати на цивиле, а поготово не на дјецу.“ одјекује сваким даном сарајевском долином суза, иако они који је изговарају знају да су они, мислим на припаднике Армије РБиХ који су запосјели више од Војске Републике Српске брежуљака, брда и планина на Сарајевском ратишту.

Већ прије сам анализирао чему служи њихова слика, истина да све Србе смјесте на брежуљке, брда и планине. Циљ је да нас Србе прикажу и покажу свијету као сељаке у опанцима, папцима, а да се они представљају као грађани у тенисицама, раја.

Над Сарајевским ратиштем у ужем смислу доминирају два комплекса брежуљака, брда и планина. Непосредно изнад најурбанијег дијела овог ратишта гледано од сјевера ка западу, југу, југоистоку и истоку уздиже се низ брдских просторних објеката и то: Пољине (897 м), Радава (765 м), Мрковићи (781 м), Биоско (823 м), Грдоњ (906 м), Хум (816 м), Орлић (876 м), Жуч (850 м), Мојмило (680 м), Храсно (633 м), Град (830 м), Чолина капа (966 м), Храстова глава (896 м).

Други, знатно удаљенији ланац високих планина чије се падине спуштају ка Сарајевском ратишту у ужем смислу су: на сјеверу и сјевероистоку Чемерска планина и Озрен, на истоку Романија, на југоистоку Требевић и Јахорина, а на југу и југозападу планина Игман, а на западу Бјелашница, Иван планина и Волујак.

Када се погледа и анализира распоред зарачених страна на Сарајевском ратишту, анализом карти ратног распореду снага, са два одбрамбена опсадна обруча, ужем и ширем, и анализирају карте минских поља, долазимо до неоспорног закључка да су припадници Армије РБиХ запосјели и у току рата држали под својом контолом више брдских објеката и планинских кота.

Није ми намјера да овим текстом негирам да су дијелови Града Сарајева (под контолом Армије РБИХ) били опкољени, под опсадом али исто тако тврдим, а то се негира, да су дијелови Града Сарајева (под контролом Војске Републике Српске били опкољени, под опсадом.

Уз напомену да је почетком рата Град Сарајево подјељен на српски и бошњачки дио.

Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije (23.04.2020.)

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne predstavljaju nužno uredničku politiku portala Frontal