Ја, по узору на оног слијепог коња Дједа Рада, увијек трчим пред руду, па реко да не чиним ни данас изнимке, а ко зна оће ли сутра и бити прилике.

Ове три канте су канте за смеће у које ћу да бацим оно што нигдје друго не припада. У прву канту ћу да бацим себе. У овим посним, претпразничким данима је најбитније знати праштати другима и извинити им се за учињену неправду. Ја се извињавам госпођи Мунири Субашић коју сам прозвао у претходном обраћању на овом истом мјесту. Мунира, заиста не разумије сам концепт Нобелове награде, као што не разумије ни природу књижевног дјела, али је бар поштено радила свој посао. У случају Хандке  –  pro et contra, Мунира је само радила свој посао. Мунира је невина, криви су сви други. Универзитет у Сарајеву је својим захтјевом Комитету за књижевност Kungliga Vetenskapsakademien за одузимање Nobelpriset i litteratu Петеру Хандкеу показао да није политички независни орган. Да је то учинио на захтјев свог члана Мухамеда Џелиловића, то би могло имати одређене научне реперкусије, али када то чини на захтјев Студентског парламента то има више везе са Муниром, него са књижевношћу.

Ergo, када оба јавна универзитета у РС полете да истом књижевнику додијеле почасни докторат, а без икаквог научног аргумента, а оба имају Катедру за германистику, и то је више контра Мунире, него за Петера. Чак му је обноћ и УКРС додијелио Повељу Удружења књижевника Републике Српске. Као да је Хандке јуче написао неко епохално дјело, као да прије једанаест година није изабран за иностраног члана АНУРС, као да то није онај Хандке који је заједно са нама свјесно страдавао јер је говорио истину. Шта сте чекали све ове године? Мунирино писмо и краљичин одговор? У чему је разлика између њиховог уздарја и почасног пријема полицајца Горана Весића у УКС? Не играјте се тим Човјеком и његовим именом, он то ничим од нас није заслужио!!!

У другу канту стављам све оне који све чине да расрбе моју Црну Гору и оне који ништа не чине да их у томе спријече. Мило јесте крив, али није одговоран, одговоран је Врховни командант који каже да се Србија неће мијешати у унутрашње ствари својих суседа. Нису нам то сусједи, сусједи су Вам Блгари, Маћедонци, Румуни, Мађари и Албанци, Црногорци су наша браћа, а Срби у Црној Гори јесу Ми. Замислите да вам у сусједству неки кабадахија туче жену и малтретира јој дјецу, да ли би Ви и тада остали по страни, а замислите тек да је та мученица Ваша кћерка и да су та дјеца Ваши унуци, да ли бисте и даље виркали преко ограде? Какву поруку шаљете Србима у БиХ? Ми се нећемо мијешати у добросусједске односе са самим собом. Моја баба је под Острог водила своју комшиницу Бибу кад јој је син био болестан. Ено га и данас жив је и здрав у Сарајеву. Умијешала се у проблеме својих комшија, јер је била Нетко. Ви нисте само предсједик Србије, Ви сте предсједник свих Срба. Они само могу гледати у небо и у Вас. Небесници су рекли своје, а Ви, који никада не ћутите, сад замучасте. Зашто?

https://www.youtube.com/watch?v=3A6oqt8ArgM#action=share

У трећу канту стављам све Њих поткрепљујући своје мишљење дефиницијом са црнохуморног сајта Vukajlija:

Dobro je dok ne biju

Vrhunac optimizma. Izraz kojim se ističe zadovoljstvo trenutnom situacijom koliko god buđava ona bila jer, jelte, uvek može i gore. Obično se može čuti od ljudi koji se zadovoljavaju malim stvarima i koji su se odavno pomirili sa činjenicom da neke stvari nikako ne mogu da promene.

Кад осатанем без текста ја се вратим пјеснику чији сам наслов свјесно позајмио:

Сањам ли? Ил' би ово јава била?

Преношење блогова и текстова са портала Фронтал дозвољено је након истека 48 часова од објаве блога или уз писмено одобрење редакције (24.12.2019.)