Прије тридесет година, једини пут у својој каријери, присуствовао сам концерту народне музике. Томином, у Зетри ваљда. Турнеја се звала као и ЛП Ево ме опет и ето, и мене ево опет. Не знам које је Тома имао разлоге да се након своје опроштајне турнеје поново врати на сцену, али за себе сам сигуран да не постоји ниједан разуман разлог, осим можда загрижљиве кризе средњих година која неумитно гали моју сујету. Био сам у партеру и онако и овако низак нисам много тога ни видио, осим транспарента Томо ми те волимо! крвљу исписаног на дефлорисаном чаршафу. Тома је изашао у карираном сакоу, иза њега је стајао неки камерни оркестар. И тако три сата. Није исто пубертетски се опијати уз Тому и уз Џалу, кад вам брат каже. Деведесетих сам у Србији мрзио Џеја, за мене је било светогрђе пити уз Џеја, само зато што кажу да је Тома умро. Данас, срећом не пијем, али волим Џеја и чекам да каже Ево ме опет!

У међувремену гледам фудбал. Звучи ми невјероватно, па сам ову вијест одсањао. Као, зове АВ Лазара Марковића на вибер, јер је у Америкама и каже, ето мали извадили смо те из септичке и привели у Партизан, питај Вучелу ко је платио и преплатио где треба и ти би сад ваљало да ми учииш једну услугицу и да даш гол у дербију, то нико од тебе не очекује, нико се томе од тебе не нада. Несретни Лазар ујутро, јер га је АВ звао у по ноћи несвјестан временска разлике, пријави случај Сави, овај осталим шефовима. Утакмица почиње, Лазара нема ни међу онима што се загријавају. Звезда, према раније утврђеном договору, док је још АВ био у земљи, губи лопте пред својим голом, Марин дрибла самог себе, Дегенек Милуновића, Милуновић Панкова, Павкова нико не смије упустити на терен да шта не зафрљачи нехотично, Боаћи за сваки случај џеџи у офсајду. У другом полувремену Милуновић подсвјесно да гол, судија свира фаул на Мустафи због угрожавања животног простора мањина. У то вријеме АВ изађе са састанка са другим помоћником замјеника шерифа да провјери како стоје ствари и полуди! Не зове Саву, с њим се закачио прије петнаест година, ни Вучелу, њему ни он не вјерује, него директно господина Алфа Кондеа. Он изађе из неке ту сале и одмах узме телефон и позове Сејдубу Суму, најлошијег фудбалера у историји Партизана и Гвинеје уопште. АВ диктира, а Конде преводи, сине уђи, теби се нико не нада, додаће ти Марин и Милуновић лопту, не брини се за Борјана он ће је само погледом испратити. Ко ће се јаду досјетити. Саво уведе Суму, а Лазара ружно погледа. Све друго је историја и легенда.

Није лако АВ-у. Оде у Њујорк да одмори од будала седам дана, док ови поново не реновирају реконструисане улице по БГ и онда само зову и жале се. И кад их све намири они се жале. Замислите да је Титу тако звало. Мало би један Голи оток био. То навалило да зове у по ноћи к`о у „Лајању на звезде“, јер кад је за нас дан за АВ-а је ноћ и обрнуто. Умјесто да се сретне са Иванком, што препусти увијек распусном и за шалу спремном Ивици, он мора преко баре да рјешава ствари. И шта му друго остаје него да пријети. Као кад вас дјеца зову док сте на послу и жале се једно на друго или разредница да вам саопшти... Шта вам остаје неко да велите Видјећеш ти магарче кад се вратим кући! То је људски, природна реакција проистекла из родитељске бриге за бирачко тијело. Е сад што пријети Терзи и Вучели алал му било, али Иванки Поповић, е то му ни Бог неће у севап уписати. 

Професорица Иванка Поповић је хероина наших дана, а оно десетину неимене дјеце су једина нада за овај народ. No pasaran! Веће су ти они бреме, него КиМ мој АВ. Они само траже истину. Ништа нема злокобније у политици од истине. Ако се истина сазна нема крика[1] који ће зауставити стрмоглаво пропадање кола у која сте нас све упрегли. Узалуд ти што он(а) несрећа тврди да министра неће дати јер је продуктиван и кооперативан. Нико то и не спори, само се поставља питање легитимности његове дипломе, тј. урадка на основу којег ју је стекао. Само то и ништа више!

Сва срећа да ово нема никакве везе са ситуацијом у наш Државичици нити може имати негативних реперкусија по мир и стабилност Региона. Код нас таквих спорних случајева, шућур Алаху, нема, а и фудбал се и не игра па нема дербија, само понека фудбалска туча или жучнија расправа или шта год било, јер је интересовање јавности преусмјерено на наградну игру 1 од 5 милиона или како се већ званично зове. Пита ме конобар у Билећи „Скупљате ли и Ви оне рачуне?“ На мој одрични климоглав каже „Пет марака“ и оде сретан. То се убезобразило па у кафани тражи рачун, у пиљари, у гранапу иза ћошка, код тета што шверцују цигаре, у цркви би рачун тражило кад купује свијеће да их запали кад се врне из поште гдје је предало коверте. Страх сад мале привреднике да се то не навади. Чим се овај круг сврши они почну скупљати за догодине. Мора нека министарка изаћи пред народ и објаснити да је то сад и ко зна кад. Нису станови цвијеће па да сами собом ничу у прољеће, ваља то пројектовати, темеље излити, сазидати, укровити, код нотара двапут платити. Народ навик`о да му се поклања, али...

Нису више она времена, ко то на вријеме не схвати, пропада. Ево, нпр. Силвестер Стелоне. Снимио најновијег новог Рамба. Неколико пута се већ заклињао да неће више, али шта ћеш кад народ иште. Овај пут нема даље. Сам наслов каже „Rambo: last blood“. На почетку, давно ономад бјеше first blood, и бијаше је много, такмичења су се организовала у пребројавању мртвих, па компаративна сучељавања броја мртвих у појединим сегментима франшизе и укупно. Нико те суме није утврдио. Али некад се то могло, измислиш непријатеља и затиреш му сјеме и племе, али данас су друга времена. Данас је мама дјетету тата, а тата му је мама или очух, постали смо сензибилни и родно и неприродно и нико не може да убија до бесвјести и ствара конфузију у народу ко је коме ко. Заправо може, али нико то неће да гледа мој Силвестере. Да иде у кино и гледа како стероидни ђед убија иоанко напаћене Мексиканце и остале заостале имигранте и још да ти плати.

Пошљедња су времена дошла, а у њима нема мјеста посљедњој крви. Публика те се није ужељела, ниси ти Тома!

___________________________                                                                                                

[1] Кочница на коњској запрези

Преношење блогова и текстова са портала Фронтал дозвољено је након истека 48 часова од објаве блога или уз писмено одобрење редакције