Јарац Мудријаш
Чудан цветак
Од раног јутра нас медији бомбардују снимцима с Јариња гдје су Шиптари и остали припадници КПГС-а зауставили аутобус са женама са Врачара које су понијеле хуманитарну помоћ на Космет. Млађа једна госпођа, тип-топ сређена, трајна шминка, јапанске обрве и свилене трепавице, сузним гласом објашњава кроз какву голготу, има већ ево два сата, оне пролазе. Иза ње једна држи неки кекс у руци, друга пелене БХ произвођача и неку играчку Маде ин Китајско. Циљ снимка је да се код гледалаца изазове емпатија за те хумане жене које су се надигле на тако далек, али племенит пут, јер оне су са Врачара, исто као и наш Чудан цветак из наслова. Дакле, није проблем што Србе тлаче, шиканирају, псују, пљују и убијају скоро двадесет година, ту у Окупираном дијелу Старе Србије, него нам је главни проблем што неко држи Врачарке два сата на граници, као да исто то не пролазе сваки пут кад, рецимо, из Хрватске улазе у Словенију. Старе жене би рекле Куд сте се и надигле!
Има Србија и свог Предсједника и своју Владу и Влада има своју Владарку (што је много љепши израз од синтагме предсједница владе) има и оне смијешне ликове који имају неке функције у тој Влади или ко зна какве већ негдје унутар државног апарата за гашење пожара, али им је заједнички посао да се даноноћно брину о опстанку српског народа како сјеверно, тако и јужно од Ибра (то је она ријека из пјесме коју за рају и у изузетно интимном друштву пјева наш Цветак). Док су они на бранику српског народа, Срби на Космету могу комотно спавати к`о заклани. Уосталом, откако су и Соломонска острва повукла одлуку о признању Косова, јасно је да је став међународне заједнице по овом питању суштински промијењен и да се сад сва вода из Ибра и са Газивода прелива на наш млин. Сад што на Косову нема брашна из Србије и Бихе па нема шта да се меље, и није толико страшно кад се удруже велики регионални произвођачи пшенице Црна Гора Монтенегра, Маћедонија и Абанија и крену са извозом сопствених вишкова насталих прекомјерним увозом из Србије. Дакле, сад ће увозници из регионалних сила у производњи хране започети увоз из Србије и онда те вишкове извозити у Окупирани дио Старе Србије уз много мање царине него да се директно извозе из Србије у Србију. Пар печата више и Бог те веселио. Ко ће на томе профитирати? Срби и Шиптари на Космету засигурно не, али ће ти производи бити много јефтинији него они увезени из Србије или Бихе.
Очекујем да ће се у Плаву и Гусињу сад препакивати Виолетине пелене, улошци и тоалет папир, они имају вишедеценијско искуство у овој привредној грани стечено на цигаретама и осталим опијатима, да би се као црногорскомонтенегријански бренд Vjollcë продавале на тржишту Окупираног дијела Старе Србије. Чисто сумњам да ће се ове уредбе односити на робе произведене у компанијама са већинским хрватским власништвом на територији Србије или Бихе, дакле, умјесто Фрикомове мексичке салате увозиће се Ледова, павлаку и млијеко ће испоручивати Имлек Бока, а Еурокрем – па није ваљда да Драшковић нема неку кондиторску фабричицу у Маћедонији или Бугарској. Дакле, штету од Уредбе имаће, прије свега, привреде Србије, без Окупираног дијела Старе Србије и Бихе. То што ће овај бечки доктор философије затражити уздржаност званичног Београда од евентуалних контрамјера донекле ће погодити наркомане, јер ће одређене структуре као патриотску контрамјеру до даљњег наплаћивати већу провизију на увоз одређених супстанци које се производе или препакују на територији Окупираног дијела Старе Србије. Иначе, Ханова плата, ингеренције и утицај самјерљиви су оном који има Високи представник у Бихи, у складу с чим се могу и мјерити и очекивани учинци комесарове посјете.
Уопште је нејасно зашто се ЕУ бави Србијом у тренутку када гори Париз, познат и као град свјетлости, односно зашто се не именује неки комесар за очигледне проблеме с којим се суочава ова велесила и њен предсједник. Тај супруг своје учитељице драме и сукнез Андоре, који је и сам био студент филозофије прије него ли га је фатална тетка Брижит окренула на праву страну, у потрази је за демократским модалитетима за сузбијање хаоса испред свога двора након што је његова животна сапутница драматично запитала Зашто не возе дизеле ако им је бензин скуп? Дотична је, наиме, била учитељица драме у Амијену, познатом по јединој великој бици коју су савезници у Великом рату добили без Срба, али и по Кући највећег писца научне фантастике Жила Верна, да би свјетску славу постигла фантастичном удајом за своје четврт вијека млађе ђаче које не зна шта да ради са демонстрантима које су његови претходници обучавали за прављење нереда у њиховим домовинама, а који сада те вјештине примјењују у његовом царству. Након што је и полиција, коју у највећој мјери сачињавају припадници истих етничких група, а и сама нема регресирано гориво, немоћно прешла на страну демонстраната, цар је схватио да је го и тражи од Владе да му сама да шира овлаштења којима би могао да изведе тенкове на раднике. Њему није замјерити, он је младац, али учитељица би могла да се сјети Тјанмена, па зашто не и Гдањска из осамдесете, ако већ није слушала Џонија. Знали су Енглези шта се иза брда ваља кад су безглаво изјурили из Уније, стари су то панкери.
Такав хаос се код нас никада не може десити зато што је за настајање хаоса неопходан период хармоније у којем би си он развио, а који је за нас непознато стање и збивање. Уосталом, шта нас брига да ли је бензин поскупио кад га ми вазда сипамо за двајес марки, а кад годишње кренемо некуд сипамо до врха. Једино ме страх да се ови из ОХР-а не похасе па да не изађу на улице чисто да буду у тренду, па за њима ови трендсетери из Органа не крену, јер они се ипак више возикају од остале раје. Народ неће, таман набавили дрва и ћумур из Миљевине, заклали посјек, маст добро бацила ове године к`о и ракија, поваздан ових серија и Парова, а и Звезди је остала још једна текма у ЛШ. Једино чему се надамо јесте да сад УЕФА адекватно казни ПСЖ због дивљања навијача по престоничким улицама и региструје обје Звездине утакмице против њих 3:0 па да се и ми овајдимо од те Европе.
Срећом ту је Монтенегро Црне Горе – св(ј)етионик васколиког Српства. Мило је прави цар, а не онај умишљени жура Емануел Жан-Мишел Фредерик Макрон Наполеон IV. Он је свом народу на дјелу демонстрирао девизу Либерте – егалите – фратерните, ухапсивши законом заштићеног народног посланика на изласку из зграде Скупштине, која је истом уједно и радно мјесто, прекршивши тим чином Законе и Стеге својега царства, али потврдивши уједно да су сви грађани и остали браственици Монтенегра Црне Горе пред њим једнаки, дакле, ништавни. Царево је да у својим рукама држи сва три елемента савремене демократије изазване Француском револуцијом, дакле, његова је слобода да ради шта хоће, да братими кога му је воља и да у јаду и биједи изједначи све своје поданике. Не видјех да се неки комесар ЕУ брецнуо на овај скандал, не видјех ни изјаву, бар министара правосуђа Србије или Бихе, што дође на исто јер је србијанска министарка Сарајка, а БХ министар је докторирао на тему „Поука латинскога језика у широкобријешкој гимназији до 1945. године“, или бар чувеног правдољубитеља и алтруисте и Министра опште праксе и васколиких знања Антона Касиповића. Питање је да ли је револуција започела у Паризу или у Подгорици?
Или пак на Јахорини? Цветак зановетак је тридесет година своје најуспјешније каријере обиљежио скоро па тамо гдје ју је и започео. Ако романијски Старина Новак са братом може испијати рујно вино код Босне, код воде студене, може вала и Зановетак своје илиџанске естрадне коријене прелити на Јахорини. Тај Чудан цветак, пријатељица политичара, непријатељица државе, сужањ Сабље, Арканова трећа љуба, мајка кикбоксера и инфлуенсерке врелог београдског асфалта, фонтана жеља сваког истиновјерног Балканца, боркиња и самоуправљачица, парадигма је свега због чега Србе нико, па ни ми сами, не воли. Једина жена у Срба која би могла запјевати ону Душкову Шта би дао да си на мом мјесту и то с пуним правом. Без икакве школе, приведена из неке пустојебине мање од Чајнича, омаловажавана, слављена, хапшена и злостављана, издигла се до идола дјевојака и жена које би леба без мотике. Она је Цветак зановетак српског неофолкпримитивизма, жена која је од наногнице направила модни детаљ, једина пјевачица која је у Србији платила порез држави, једном милион, доста до краја живота. Наступом на Јахорини ставила је пред Предсједника Предсједништва Бихе најтежи задатака за наредне четири године. Ако Цеца за његовог мандата опет запјева на Илиџи или бар у Сарајеву и Биха ће постати држава, права као Француска, и тек онда ћемо и ми моћи да се надамо грађанском бунту и масовним демонстрацијама на нашим улицама, са превртањем и паљењем аутомибила умјесто свијећа, са молотовљевим коктелима умјесто цвијећа и истинским анархистима умјесто издуваних политичких антихриста на барикадама, да не заостајемо вазда за свијетом.
Преношење блогова и текстова са портала Фронтал дозвољено је након истека 48 часова од објаве блога или уз писмено одобрење редакције.