Поређало их, ни по висини, ни по љепоти, него по срамоти. У првом реду суманути милијардер, који због кише није обишао гробље америчих војника и његова жена представница СХС, ентитета насталог унутар распадајуће К&К монархије. Поред ње, фрау Меркел, такође представница једне земље чланице пораженог тројног савеза, ВВП предсједник земље која је из рата изашла 1917. да би је на страни сила Антанте замијенила земља суманутог милијардера, а у средини госпођа учитељица француског предсједника који је држао банку. Боже ме прости нисам видио британску краљицу, њеног сина, нити унуке са њиховим младицама и ситном дјецом. Можда су их француски домаћини према заслугама метнули преко канала, на другу страну, негдје поред АВ-а, предсједника Србије. АВ је смјештен одмах, визави, ВВП, а право преко пута Хашима Тачија званог Змија, историчара из Броћне, осуђеног терористе и нарко-боса. Тачи је представљао земље побједнице, јер је замалопризнато Косово уочи Великог рата у Првом балканском рату српска војска ослободила након петовјековне турске окупације.

Пошто је ово било заједничко сијело, којем је присуствовао и проскрибовани демократа ТР Ердоан, предсједник Турске са својом ханумом, као и, шућур Алаху одлазећи ЧПБиХ Бакир Изетбеговић без хануме, необично је било невидјети и Мила Ђукановића, човјека који воли те јавне скупове и монденска окупљања бјелосвјетског џет сета. Био је Мило, него чуди кад је већ био што се неђе не намјести да га сви видимо. Мора да су га намјестили на ову Вучићеву страну на којој су смјестили рефлекторе и камере да не претегне онолика памет, ипак су то биле монтажне трибине. Све је, заправо, било монтажно. По први пут се прославља крај рата, а не побједа у рату, Ајнштајн се преврће у гробу док се његова теорија релативизује у болесне сврхе поремећеног Новог свјетског поретка. На сликама се сви осмјехују, једино се Макронова учитељица стално мршти, ваљда није задовољна говором или краватом свог малог или је тек нервира што ју је његовим одсуством метнуло између фрау Меркел и ВВП-а. Како је бити између тог чекића и наковња, најбоље знају Пољаци, који су истог дана прославили стогодишњицу независности од једних и других, мада мало више од ових других.

Слика казује да се ВВП у Јелисејској палати поново срео и сликао са Змијом, ваљда да му захвали што му је чувао леђа на церемонији, јер ту је било свакаквих лопужа, па му је и на Мировном форуму, дан касније, резервисао столицу таман иза троје ових најглавнијих. Кад је већ немају у УН, нек имају овдје, гдје сједе заједно побједници и поражени, поражени и поражени и неки који ни знали нису да је се тај рат икад и догодио. Можда се и Мило мало збунио око тог реда сједења, јер је он рачунао да му ваља сјести на трибину поражених, с обзиром да је његов предсједник владе изјавио како је њихова домовина највећи губитник Великог рата. ДМ (а да није Драган Мектић) смислио је како је српска војска нелегитимно окупирала Црну Гору и потом је скоро цијели вијек хегемонисала и тлачила, ваљда и економски експлоатишући њене големе природне ресурсе. Несретник се брани од сопственог народа који на величанствен начин прославља ослобођење својих градова кад већ не може ослобођење државе, која за разлику од градова 1918. и није ослобођена, него поробљена. Па, ионако је све релативно.

Не баш све. Лично се као Србин осјећам осрамоћеним што је српски предсједник сједио на трибини за резервне играче. Баш ме брига за АВ-а, али он је представљао Србе и Србију, најхеројскију армију побједничке коалиције и није смио бити тамо. Распоредило га по протоколу или је у питању жалосна грешка, како рече француски амбасадор у Београду. Има и Србија амбасадора у Паризу, дипломату од каријере, човјека који говори шест језика, али очигледно не и овај звјерински. Да ли је могуће да се није распитао, да није погледао неки програм, да га министар спољних послова Србије није обавијестио, јер су њега Руси извијесно обавијестили? Шта год да јесте грешка није, грешка је што је АВ пристао на такво понижење, грешка је што није напустио тај смијешни скуп, изазвао међународни скандал и рекао доста је било. Њима, а не свом народу како то чини на медијима свако мало, ламентирајући над неправдом која му се перманентно чини, а кад њега неко дира к`о да нас све дира. Е сад нас је све дирнуло, уболо у око, ранило у срце, попило нам сузу с образа, а Ти си АВ, лутко моја лијепа, тај образ укаљао својом понизношћу и кооперативношћу, јер и на овим заједничким свадбама домаћин пази гдје ће кога сјести и нико старог свата не посједа по теорији релативитета, него по старјешству. Зато тебе и нас нико и не поштује, зато се ВВП сликава са змијским царем који ће га научити немуштом језику, а ти се са оним смијешним Мириним арлекином одушевљавај по Пештеру снагом нове српске војске. Шта ће ти војска кад њом командује мали АВ који изјави да се таква вјежба припрема деценијама, заборављајући у ком је подруму он био прије десет година. Ноћима ме прогањају море у којима АВ и мали АВ преводе српску војску на Церу и Колубари, Весић брани Београд, Ана Брнабић је преводи преко албанских гудура преговарајући са Харадинајем да их пропусти, док Биљана Србљановић вида ране рањеницима, Арсенијевић пише ратни дневник, а Басара уређује Крфски забавник... Будим се у зноју, срећан што је ипак све релативно.

И кад је већ на макроплану тако што се ишчуђавамо овим заклетим СДС-овцима који пред уклетим СДС-овцима окренуше ћурак наопако и кренуше у масовно прослављање лика и дјела МД-а, будућег ЧПБиХ, садашњег предсједника РС и доживотног предсједника СНСД, формирајући с њим највећу коалицију свих коалиција у којој су, као и у овој паришкој, заједно брат до брата и побједник и поражени и баш их брига за АВ-а, њега се свакако одрекао и ВВП. Не морамо сањати, довољно нам је очи затворити и видјети ДМ (сад се односи на Драгана Мектића) као министра спољних послова БиХ, Мићу као попечатеља просвештенија РС, са Младеном Крстајићем као помоћником за сектор културе или Цицка као предсједниковог савјетника за пошумљавање и андрагогију. Ђе све релативно, ту је све могуће!

Мене је у свему томе само страх за ове СНСД-овце, да за њих неће остати фотеља кад се ови размиле. Очигледно, тежак је вијек тек пред нама, па ипак: Догодине у Призрену!

Преношење блогова и текстова са портала Фронтал дозвољено је након истека 48 часова од објаве блога или уз писмено одобрење редакције.