У мојим сјећањима на Шехер Шемса Шуљаковић је самозатајна звијезда чији сам глас чујао свакодневно, а да појма нисам имао да са наведеном госпођом, у неку руку, дијелим животни простор. За нас махалаше са сарајевских завјетрина Јужни је вјетар имао култни статус који је међ правом рајом стицао Њу примитивс, они што су пјевали „На стражи поред Призрена“. Ако те некуд пошаље недјељом у гранап, а недјељом раде само дежурни па неријетко мораш скроз на Седреник по саламу и вегету, свуд би низ улицу пролазио између паркираних аутомобила које су жене и дјеца њихових власника шампонирали и усисавали и из бар једног у низу, чији је власник скупио паре за Грундинг касеташ и два звучника позади, чула се Шемса. Уска улица је у сарајевским махалама била центар јавног живота, нису они имали дворишта или гараже, аути су се на улици паркирали, прали, на улици се састајало, марке су се дилале, фуце смо играли на улици. Све се морало знати, а ако се нешто крило то би сконтали и прије него да је метно на огласну плочу ипред самопослуге. Ако је ко ауто купио – видиш, ако је купио касеташ – чујеш, ако је ко жену синоћ избубо – не видиш и не питаш, али свима је јасно што је нема на цести него га дјеца сама перу. Никад се нисам удубљивао у поетику пјесама Јужног вјетра, али сам рефрен ове Шемсине химне запамтио занавијек. Злу не требало.

Некако вјерујем да су и у том Гацку слушали Шемсу. Можда је негдје чуо и мали Вуле, велим можда, ако није онда би ваљало да је сад почује, бар други дистих знаног рефрена. Такав ти је живот мој Вукота. Колико јутрос сви они који су трчали за тобом, пљескали ти, куповали врућих ђеврека, питали за здравље, сви они незнани рођаци кумови и остала многобројна фамилија и пријатељи који су те позивали на славље, а радовали ти се ко најрођенијем и кад си им и на жалост долазио, па чак и Ујка Васа – несташе. Ни ДМ-а ми нешто нема да ти леђа чува и да виче: „Неправда, то је неправда!“ Да није шта занемоћо?

Издали те и продали, и није им први пут. Сјаћеш ли се оних Тадића, Босића, кад год се изгуби на изборима Они упере прстом у кривца и на његова се плећа сручи сва кривица. Заложили те, оставили на вјетрометини да идеш сам на поклоњење нижим официрима на везу, да истрајеш и да се сам избориш за оно у шта сте заједно ушли и у шта сте се једам другом заклели. Али знаш ти боље него ико да и Мрњавчевићи „Божју вјеру зададоше“, требао си имати у виду да ако си ти Милош мора и неки Бранковић бити за софром. Подржали те, погурало те преда се. Скидам ти капу, ти си к`о хајдук изашао на црту, предсједник си странке, тако и треба, поздрављам. Сви смо реално очекивали и да побиједиш, али ето отело се. Знају људи знање, сва знања знају и више од тога знају и умију. Нису више они твој проблем, Они су и даље наша мука, твоји јади долазе изнутра.

Проблем заправо започиње једном тезом која је постала флоскула коју смо прихватили здраво за готово и не промишљавши о њеној бесмислености. Има тај вакат чим неки сједокосић изађе пред камере почиње да труни о младим и школованим. Ко су па ти? Зашто је и по чемо то квалификатив за било коју јавну функцију? Млад, значи и неискусан, а у неким пословима ипак је неопходно одређено искуство, рецимо за позицију предсједника нечега. Школовани? Ако се под тим подразумијева факултетска диплома јадна ли нам је мајка. Ако је факултетска диплома детерминанта онда нам не требају факултети, него један факултет за „стицање“ диплома. У датом случају Вукота је и превише млад и потпуно нешколован за предложену функцију, као не буди примијењено Младен Крстајић чији нам је избор донио мноштво радости и весља на улицама наших градова и села. ВГ је завршио ДИФ, да у исто вријеме и ја сам у истом том граду студирао и ако је он дезертер, ево прихватам да сам и ја, част ми је да ме неки тако назову, ерго, да је у питању био конкурс за професора фискултуре или директора стадиона, он је испуњавао услове, али ово је ипак нешто друго. Да је зелен показали су резултати. Противкандидаткиња нити је млада, нити је адекватно школована, али се ишколала на друкчијем универзитету, пала па се убила, али устала и неодустала и ето је гдје је.

Да се разумијемо, ја сам латентни противник било које врсте демократије, парламентарне монархије, било којег равноправног права гласа за све пунољетне јединке, али ја се ништа не питам, ја се политиком и не бавим, али треба учити и питати оне који се баве, који се разумију, који су за то школовани. Зашто се стално пренебријеже чињеница коју дипломи има МД? Стекао је човјек и онда се дошколоваво преко наших живота. Не може апсолутно непотентна опозиција срушити један систем који је толико дуго на власти да немају куд одатле и баш стога им и није битно да ли су листижи важећи или неважећи (никако не важећи). Не може кад су њени челници, а под њима не мислим на ВГ, препотентни да послушају савјет, ангажују праве стручњаке, а не кумовог малог што је завршио менаџмент на Сокоцу. Баш њих брига, њих је опет изабрало компензацијом или како било, само нек иде каријера и нек је плата редовна.

У Предсједништво, тај троножац на коме почива дебела стражњица државног апарата, изабрана је тројка која гарантује стабилне политичке  прилике и перманентан развој на путу ка маторој удавачи ЕУ. А какви смо ни она нас неће, фемка се, нећка, не да мираза, затеже, пријети самоубиством, даје нам рокове да се очешљамо, умијемо, да поправимо свој статус прије него нам да своју дрхтаву руку. Још није ни озваничена њихова побједа нашег пораза, а они нас завадили са комшијама, мимо комшија, а са Русима и Америма. МД припрема спектакл са свештеником који ће извршити егзорцизам над нечастивим, као да се наше проте тиме баве. Циркус у најави, само тај Џаферовић мудро ћути, своје гује још држи у потаји. Није ни њему лако. Не зна хоће ли њега МД уопште хтјети поздравити, а камоли се трипут изљубити, сједити с њиме за истим столом или ће сав онај труд и галаму Сташину пренебрећи ради општег нам бољитка и користи РС, јер он баш за ту БиХ и не хаје. Може му се, ваљда.

Може му се и да сваки пут подсјети на своју историјску побједу на Палама, у којој заправо нема ничега чудног ни сензационалног. Нико боље од овдашњег свијета није упознао СДС-ову власт и част. Четири године је то столовало у заједничким органима и органелама и запошљавало стручњаке, савјетнике, завјетнике, стручњаке, шофере у амбасадама, пераче прозора на амбасадама, стручњаке, а све млади и школовани. Паљани су гласали против, исто као што су против гласали Бањалучани. Шта су ови урадили за четврт вијека – ништа. Град су изградиле бивше Сарајлије крчмећи своју ђедовину и млади брачни парови кредитирајући Аустрију и Њемачку, ко и ђедови што су нам. Ови нас задужили до очних капака и изградили болницу, за локалне изборе ће је ваљда и опремити, асфалитирало цесте до пола, направило језеро на Јахорини па га пуни нашом чесмовачом – шта ако нема воде – биће, постоје приоритети, само што се народ опустио и убезобразио, али је гласао како је гласао. Али рече будући ЧПБиХ из РС да не треба њему ни та болница, ни ти кружни токови, он и не скија, не грудва се, не пије воду, то остаје нама и нашој дјеци и дјеци њихове дјеце, јер сад вијековима неће бити потребе ништа да се гради.

Ми се сада с правом надамо да ће исти ЧПБиХ из РС као уставобранитељ и правдољубац покренути процедуру за испуњавање слова Устава према коме је главни град Републике Српске Сарајево, или његов одјељак познатији као Српско Сарајево, а именом Источно Сарајево и да ће му тај статус и формално повратити у складу са чланом 9. тог највишег правног акта. Као грађани тог града надамо се да ће за собом повести киту и сватове, напунити ова репрезентативна здања, изградити зидове, гараже и шта је све од инфраструктуре неопходно. Нек се мало и Бањалучани одморе. Ми смо овдје научили, још од како је везир преселио из Травника, да будемо главни. Заљубиће се и МД у нас, само му треба времена, а времена за љубав, бар сад кад је све поизграђивано, имамо напретек.

И умало да заборавим, Догодине у Призрену!

Преношење блогова и текстова са портала Фронтал дозвољено је након истека 48 часова од објаве блога или уз писмено одобрење редакције