Одавно неки политички дуел није изазвао толико медијске пажње као онај између Милорада Додика и Чедомира Јовановића, једног од многобројних србијанских политичара, па се поставља питање откуд Додик, који је предсједник Републике Српске и који изборно носи 53% добијене подршке бирача, да иде на тв дуел са неким ко има подршку 6% бирача, са анкетама да нема шансе да пређе изборни праг на предстојећим изборима, а уз то нема неки посебан политички легитимитет на политичкој сцени Србије.

Без обзира што постављена теза помало заборављене и већ доста исцрпљене приче о геноциду, која је свој епилог добила на међународном суду, изазива логичне реакције и гнушање јавности у Српској, врло је интересантно експресно уговорено сучељавање након свега неколико дана од пласирања тезе о геноциду у РС, такође експресно издвојеној и медијски пласираној из говора лидера ЛДП-а са сједнице Главног одбора ове мале странке која је имала озбиљне изазове опстанка.

По мени два су могућа сценарија за овако брзо и вјешто уговорено сучељавање:

- Први: по којем је Јовановић свјестан изборних анкета у којима његова странка је на свега пар процената подршке грађана, да је веома тешко прећи цензус од 5% и да му само нешто крупно може донијети пажњу јавности те мобилизирати његово гласачко тијело које се фасцинира нечим атипичним и помало луцидним за просјечног србијанског гласача. Али Јовановићев циљ је јасан, прелазак цензуса (5-6%), а не 30-40% или побједа на изборима, и зато иде на „капиталца“ Додика увјерен да ће у „утакмици“ са Додиком добити симпатије бар сваког десетог гледаоца тј. бирача.

Са својим медијским сарадницима вјешто извлачи неке тезе из обраћања свом главном одбору пласира их медијима и баца рукавицу у лице Додику који је у афекту прихвата свјестан да на овој теми не може изгубити у српском народу, заговарајући опште прихваћене ставове о Српској створеној на вољи народа, Дејтону, Уставу, грађанском рату, жртвама на свим странама, појединачној одговорности и сл.

- По другом сценарију, комплетан „Reality Show“ је смишљен у кухињи медијских магната предсједника Србије Бориса Тадића, свјесни чињенице да Чедомир Јовановић, можда и не стоји тако лоше (спиноване званичне анкете) и да искључиво, или највећим дијелом узима гласове Демократској странци. Озбиљно прате сваки могући гаф Јовановића, па и дуге досадне говоре на главним одборима и налазе примамљиву причу о „РС творевини створеној на геноциду“, коју са лакоћом пласирају као топ тему у јавности и у свега два три дана уговарају сусрет Додик-Јовановић са намјером да Додик потпуно понизи „политичку сметњу“ звану Чедомир Јовановић.

Ма колико ми се први сценариј чинио у почетку реалнијим, како вријеме пролази логичнијим се чини овај други. Моћна медијска машинерија предсједника Србије Тадића свјесна Јовановићевог утицаја на бирачко тијело демократа, много лакше може извући и пласирати одређене тезе у медије, а и једним телефонским позивом може утицати на Додика да прихвати сучељавање са далеко „слабијим“ и тематски неадекватнијим саговорником. Након свега, ако је овај сценариј иоле стваран сваки предсједник би се одмах рјешио таквих савјетника.

Међутим, шта год да је била намјера, знало се да у утакмици са оваквим садржајем Додик, као политичар из РС и предсједник СНСД-а није могао изгубити (о дигнитету позиције предсједника РС да не говорим, логичније би било даје послао неког од својих посланика), али је исто тако јасно је ипак значајну корист из тв сучељавања извукао Јовановић. Добио је толико жељени публицитет, вратио се у политички живот Србије, контроверзним, по српски народ, тезама, скренуо пажњу мањег али за њега довољног дијела декадентне србијанске јавности и без обзира што је побрао све негативности у Српској и већем дијелу Србије, ипак је бар десетак посто грађана Србије заинтригирао својим ставовима, сасвим довољно да 6. маја поново са својом странком уђе у србијански парламент.

И на крају остаје једна бојазан, давно завршена прича о геноциду у РС и БиХ која је добила судски епилог и на коју смо ставили тачку, поново је актуелизована. На основу вјешто уговореног тв сусрета, поново ће се покренути нове расправе, анализе, конференције, округли столови,свједочења,истраживања и сл, што мислим да нам у овом моменту није било потребно јер постоје институције које су већ дале свој став по овом веома осјетљивом питању.