Већ дуже вријеме сам у дилеми да поново нешто напишем на овом порталу да не бих својим поновним јављањем произвео коментаре типа „Зар му није довољно што има могућност да о свему говори и расправља у НС РС него заузима и простор у медијима”.

Обзиром да владајућа коалиција скоро у потпуности контролише електронске и писане медије у Републици, због чега огромна већина грађана Републике нема истиниту информацију о дешавањима у парламенту, што опет код једног броја ствара дојам да у Скупштини и нема опозиције, или да је њено дјеловање сведено на појединачне “дон кихотовске” покушаје предомислио сам се и одлучио написати своје виђење рада законодавне и извршне власти од конституисања до данас - из опозиционих скупштинских клупа.

Процедура конституисања законодавне и извршне власти обављена је у оквиру рокова предвиђених Изборним законом РС и БиХ уз почетни проблем избора потпредсједника Народне скупштине који је уз висок степен сагласности посланичких клубова и група ријешен врло брзо и ефикасно.

Проблем законодавне власти у Републици Српској у суштини је неприродан однос извршне власти према законодованој, што датира још од доласка на власт странке “ДОБРИХ ДОМАЋИНА”, односно СНСД-а и његових коалиционих партнера.

О чему се у ствари ради?

Извршна власт, прије свега влада РС понашала се као да је она бирала Скупштину, а не Скупштина владу. Народна скупштина РС постала је у ствари проточни бојлер владе још из времена када је предсједник владе био садашњи предсједник Републике. Скупштинска већина је без поговора извршавала све налоге који су долазили из зграде владе, што није ништа необично у парламентарној демократији, осим чињенице да је влада доносила одлуке, а Скупштина их ретроактивно легализирала што није нормално, јер у нормалној парламентарној демократији прво скупштина донесе законе а онда их влада проводи (примјера оваквог понашања има на претек, али је сасвим довољан случај изградње зграде владе). Не би ни то био толики проблем када би те одлуке биле у функцији стварања амбијента који производи као крајњу консеквенцу напредак и бољитак у друштву, што нажалост није случај по свим показатељима који говоре о квалитету живота већине грађана.

Нажалост, ова власт сматра да након што је добила право да управља друштвом може да ради шта јој падне на памет без икакве одговорности према грађанима, како оним који су гласали за њу, тако и онима који су гласали за опозицију или нису гласали уопште.

Најинтересантније је било приликом избора владе РС кад је мандатар говорећи о економској политици инсистирао на континуитету са претходном владом “добрих домаћина”. Једина, али најкапиталнија чињеница коју је мандатар превидио била је мањак новаца, јер је претходна влада, у којој је дотични био министар финансија немилице трошила новац пореских обвезника логиком пијаног милијардера.

Нажалост, кеса је празна, а друштвене потребе су остале исте или су повећане. Ова власт “континуитета” не зна или неће, као ни претходна, да производи “паре”, али врло добро као и претходна зна да их троши, под условом да их је неко други зарадио. Буџет је званично у дефициту око 680 милиона КМ, дефицити у јавним фондовима као и губици у јавним предузећима расту буквално дневно.

Кућа гори а баба се чешља!

Предсједника владе видимо у скупштинским клупама само кад предсједник Републике држи структуралне говоре о структуралним проблемима, али нико не предлаже како ћемо извући живу главу и ово мало памети, ако је уопште нешто преостало.

У континуитету се доносе стратегије из различитих области на период од пет, а најчешће десет година, потписују се на часну ријеч писма намјера, уговори и слични акти о великим инвестиционим пројектима тешким стотине милиона еура (договори су углавном у четири ока, с тим да су она два са наше стране увијек исто плава) који у принципу остану мртво слово на папиру по оном “обећање лудом радовање”.

Оно што нико из владе или из Палате оног који се све пита и о свему одлучује не долази, је стратегија како преживјети од понедјељка до уторка па даље. Вјероватно је то превише просто и једноставно да се тиме баве високоумне главе од приземља до седамнаестог. Скупштина ради као мало која у окружењу, доносе се закони што у редовној што у хитној процедури, папир све трпи само се нигдје не види, а богами и не чује команда “људи овако више не иде”, слободни пад се наставља, произвођачи магле раде у три смјене, игара не недостаје...само је хљеба све мање (број корисника јавних кухиња расте а средстава је све мање).

Основни проблем који актуелна власт неће, или не смије урадити, је да коначно подвуче црту испод резултата неимара из претходног мандата и себе прогласи владом дисконтинуитета као првом претпоставком која ће зауставити “слободни пад”, а након тога радити на покретању процеса који се у домаћинским кућама зове “пружај се колико се можеш покрити”.

Још увијек имамо реалних шанси да постојеће потенцијале који реално постоје покренемо у функцији стварања нових вриједности ради напретка друштва, а не само власти и оних око власти (енергетика, производња хране, инфраструктурни пројекти, вода као ресурс итд).

Ово је врло лако рећи, а нимало лако учинити. За то прије свега треба политичка воља, знање и људи. Неко ће вјероватно рећи - а гдје ћемо наћи “лову”!? И тога има, али требају пројекти, и оно што је најважније нема договора у “четири ока”, све како кажу мора бити транспарентно.

Овдје је битна само једна чињеница: Тренутно БиХ и све оно што је чини, колективитети и индивидуалитети, имају на располагању око двије милијарде еура од ЕБРД-а за финансирање пројеката на које плаћа камате, а не може их користити јер нема пројеката.

И посљедње што морам написати је један врло озбиљан проблем који постоји у функционисању Скупштине, а то је селективан однос медија према дешавањима у НСРС. Огромна већина медија, а посебно јавни радиотелевизијски сервис РТРС, информишу јавност тако да се стиче дојам да опозиција као појам не постоји, или да у скупштинским клупама влада идила између позиције и опозиције, што апсолутно није тачно.

Разлог за ово једино се може потражити у чињеници да је претходна влада новцима пореских обвезника куповала наклоност већине медија, што је као праксу наставила влада континуитета (случај Press RS, а шушка се и о врло озбиљном износу који је ових дана пребачен на рачун РТРС).

Овакво стање мора бити промијењено ради информисања јавности о стварним дешавањима у скупштинским клупама на што грађани-порески обвезници имају природно право.

У том правцу опозиција тражи од позиције и руководства НСРС расправу која мора резултирати договором о нормалном и непристрасном информисању јавности.

Завршит ћу оном познатом изреком: “Спаса нам нема, али пропаст нећемо”.