У сљедећим реченицама, као што сам и обећао, подијелићу са вама своја виђења о могућим рјешењима, искључиво са економског становишта, а резултат су одређених анализа које су наравно подложне и критикама и сугестијама за побољшање или одбацивање.

Руководио сам се размишљањем да нам требају свјеже идеје и да из тренутне летаргије морамо излазити са нечим конкретнијим. Нисам желио ни ријеч написати о личном ставу према неопходној реформи пензијско-инвалидског осигурања, здравственог осигурања, политици пољопривредне производње и подстицаја, образовању, корупцији и криминалу и другим областима друштва, искључиво из разлога да би остао досљедан у предвиђеним оквирима.

Политика запошљавања мора бити кључ будућих активности.

Сваком, али баш сваком (без обзира на партијску боју или мирис) младом грађанину Српске који има вишу или високу стручну спрему омогућити приправничко стажирање (данас их је на Заводу за запошљавање нешто више од 3 000 млађих од 30). Ако примјенимо омјер који је био присутан када сам лично учествовао у креирању програма запошљавања приправника 2007-е године (60% бруто плате сноси република, а 40% послодавац) и критеријум да предност има привреда у односу на администрацију, давајући посебна задужења одређеним институцијама да у складу са понудом младих стручњака на тржишту рада планирају своје буџете (нпр. много младих дифоваца, педагога, психолога би могли бити запослени у прије свега основним школама) и уз мало финансијских средстава (7,2 милиона КМ годишње је потребно за 1000 приправника) слика запошљавања младих би била значајно побољшана.

Да би се повећао број запослених у производњи, држава треба омогућити да република одобрава кредите од 7.500 КМ по једном новозапосленом раднику (уз додатних 7 500 КМ ако се ради о демобилисаном борцу који је старији од 45 година). Кредит се неће враћати нити ће имати камату све док новозапослени ради, у супротном се кредит одмах враћа.

Актуелна власт је потрошила огромна средства у непроизводне инвестиције (зграде, канцеларије, сале, а посебно изнајмљивање, аеродроми, авиони, аудији осмице и ”мечке ес петстотице”...) које уопште неће дати позитивне ефекте за економију у Републици Српској. Треба захтјевати да се обуставе те и сличне инвестиције, а средства усмјере у посебан Фонд за запошљавање.

Треба предложити стављање ван снаге посљедњих Измјена и допуна Закона о порезу на доходак и Измјена и допуна Закона о доприносима, а као додатну мјеру предложити петогодишњи мораторијум на измјену законске регулативе у области пореза као покушај враћања повјерења потенцијалних инвеститора за улагање, који неће бити сваких пола године, или годину, под ударом неповољних промјена у пореском систему.

Измјенама и допунама Закона о порезу на непокретности предвидјети да се опорезују они који имају више некретнина, тј.правних лица, а пролонгирати примјену закона за носиоце станарских права једне стамбене јединице који су незапослени, пензионери или издржаваоци домаћинства.

Увести диференцирану стопу ПДВ-а. Након неколико година од увођења система пореза на додатну вриједност постоје оправдани разлози да се уведе нижа стопа ПДВ-а са 17% на 5% за лијекове, ортопедска помагала, пшенично брашно тип-500 и тип-800, млијеко, јестива уља, биљне масти, воду за пиће.

Предложити да ИРБ, умјесто да инвестира у банке које праве губитке, купи неку од несолвентних приватних банака. Боље купити такву банку јер и тако даје ”политичке” кредите који се кроз докапитализацију преваљују на ИРБ. Инсистирати на испитивању и спријечавању злоупотребе овлаштења у ИРБ-у, тј. кредитирању фирми у власништву ужих чланова породице и фирми које су несолвентне и високо задужене.

Будући да у Републици Српској има доста празних хала и да општине могу припремити инфраструктуру, новим инвеститорима све ове могућности треба ставити на располагање и да одлуке о томе умјесто Владе треба да доноси Народна скупштина. Предложити да се процедуре за отпочињање нових бизниса скрате са садашњих 22 дана на 3 радна и смањењем институционалних процедура са 9 на 1, успостављањем ”One Stop Shop” (све на једном мјесту) центара у већини општина.

У циљу подизања нивоа новог запошљавања треба подстицати додатну станоградњу и развој грађевинарства, привредне гране која иначе запошљава велики број радника свих стручних квалификација.

Бескаматним кредитима за набавку првог стана постигли би се вишеструки циљеви. Ову мјеру ограничити на трајање од једне године, промјенити закон и издвојити намјески бесповратних 50 милиона КМ из ИРБ и омогућити сваком ко купује прву стамбену јединицу да, уз опште познате критеријуме (године старости, струка, величина породице) један од критеријума буде и проценат учешћа домаћег производа у градњи стана или куће, му буде плаћена камата на кредит у цијелини с тим да би се као критеријум узела и висина каматне стопе чиме би створили још здравију конкуренцију код банака у одобравању кредитних линија. Замислите 4000-5000 стамбених јединица које би биле продане у поменутом року и колики би то утицај имало на подстицај у грађевинарству, грани која за собом ”вуче” још десетине других дјелатности. Млада стручна радна снага би остала у Републици Српској и активно учествовала у економском развоју, а то би позитивно утицало на животни стандард и популацију Републике Српске.

Фискализација је злоупотријебљена, нарочито код малих пореских обвезника (продавнице на пијацама, пиљаре, таксисти, обућари, часовничари, аутопраоне, фотографске радње, превоз робе и путника, чишћење објеката...). Овдје нису постигнути жељени ефекти те су многе радње затворене. Покренути Измјене и допуне Закона о фискалним касама са циљем да се поједини порески обвезници ослободе фискализације.