У наредном периоду очекује се да нема раста БДП-а што након константног раста од 6-8 одсто на годишњем нивоу до 2009. године представља стагнацију или негативне економске трендове у Републици Српској.

Повећања пореза и доприноса почетком 2011. године и укидање олакшица за привреднике имаће за посљедицу или смањивање плата или отпуштање радника што је директна одговорност владајућег СНСД-а.

Очекује се и ребаланс буџета којим би се свим буџетским корисницима смањиле нето плате како би и ”држава” сама могла да сервисира наметнуте обавезе, јер је буџет за 2011. годину, у којем је скоро пола намјењено за бруто плате, усвојен прије поменутих повећања пореза и доприноса. Или би се ребалансом још додатно повећао буџетски оквир за бруто плате (потребно је додатних 40-45 мил.КМ) с циљем да нето примања остану иста. Или ће се отпуштати један дио запослених у администрацији што мислим да је посљедња могућа опција.

Очекивана отпуштања због исфорсираних и често политички мотивисаних стечаја и споразумних раскида радних односа (Урбанистички завод, Фабрика дувана, Новотекс, Бањалучка мљекара...) ће само додатно утицати на слабије пуњење буџета и фондова те додатно утицати на раст акумулираног дефицита који пријети да за двије године премаши износ годишњег републичког буџета.

Јавни пензиони и здравствени фондови ће се суочити са немогућности да финансирају текуће обавезе у исплати пензија и потреба у здравству што ће водити ка новом задуживању и урушавању цијелог система пензијско-инвалидског и здравственог осигурања. Неминован је раст спољног али и унутрашњег дуга што би укупан дуг довело на ниво од преко 50 одсто у односу на БДП. Иако стидљиво, већ је саопштено да је плаћено близу милион КМ пенала за неповучена кредитна средства прошле године, што говори о озбиљном недостатку суштинске политике задуживања.

Очекује се даље ”дивљање” цијена основних животних намирница што уз реалан пад куповне моћи директно негативно утиче на животни стандард грађана. Општа потрошња ће бити смањена, сектор грађевинарства ће наставити да биљежи опадајуће трендове, страна улагања ће бити минорна.

Додатно оптерећење ће бити ступање на снагу Закона о порезу на непокретности, од 01. јануара 2012. године, као нови намет који ће осјетити сви грађани у Српској јер обухвата све некретнине у зависности од њихове тржишне вриједности, гдје се линеарно опорезују сви без обзира на економско-социјално стање породица. Ово фактички значи да ће бити новчано ”кажњени” грађани који живе у градовима или, не дај боже, уз неке важне саобраћајнице или објекте.

Сјећам се кад ми је прије двије године један ”привредник” из владајућег посланичког клуба, на моју опаску да ће брачни пар пензионера са Старчевице или из Борика, или Центра, ако живи у рецимо већем стану (а о кући, рецимо на Лаушу, да не говорим) морати издвојити годишње 200-300 КМ за овај порез, рекао да пензионери и треба да се иселе из градова и да иду да живе на село, а невјероватно ми је било и слушати помоћника министра финансија који је додао да је то свега 20,30 марака мјесечно пореза за непокретност. Већ се тада примјећивала отуђеност власти и синдром високоспратности појединих министарстава. Што си више у згради, то слабије видиш оне доле, обузме те сљепило.

Губици у Банкарском сектору БиХ ће се повећавати, лоши кредити ће расти, капитал банака ће се смањивати, неке банке неће бити у стању извршити докапитализацију и банке ће преко раста цијена својих услуга, каматних стопа на кредите, провизије по текућим рачунима, преваљивати трошкове кризе на становништво.

ИРБ РС ће претрпити губитке јер општине неће моћи измиривати обавезе по емитованим обвезницама, многи пласмани преко банака ће бити упитни а злоупотреба државне имовине ће се наставити...