Са поштованим читаоцима Фронтала желим подијелити одређена лична виђења тренутне економске ситуације кроз три дијела (сваки трећи дан по један).

1. Гдје смо данас?
2. Шта нас очекује?
3. Шта би требало урадити?

Изнесени ставови су одраз личног става и сваки од наведених (посебно у првом и другом дијелу) упориште има у одређеним документима и стенограмима које сам као народни посланик имао прилику да прочитам, упоредим, анализирам и изнесем унутар четири скупштинска зида, а које нико није могао да чује јер осим што је рад народних посланика током засједања херметички затворен за јавност, често чак и фамозни директни преноси путем интернета (”које посебно прате незапослени и пензионери” како кажу посланици из владајуће странке), одлучио сам да на овај начин прочитам и ваше мишљење.

Посебно ме изиритарало када сам говорећи о економско социјалном стању у Српској доживио чак и увреде од одређених ”старијих” посланика СНСД-а (један је бивши начелник, а други је бивши директор највећег предузећа) како ме треба бити срамота што тако говорим и да никада нису чули ништа црње од тако ”младог” човјека који је био и у Влади и у претходном сазиву скупштине итд.

Наравно да нисам чуо нити једну конкретну ствар која би оповргла изнесене тезе али сам се одлучио да, не само да критикујем постојеће стање, већ и да предложим могућа рјешења свјестан чињенице да је ”ове” најлакше критиковати, али да треба проблеме рјешавати.

Додатно ме натјерао на овај вид комуникације и евидентан став режимских медија, посебно јавног сервиса Српске да будем ускраћен за давање изјава или коментара тренутне политичко-економске ситуације.

Ви процијените...

1. Гдје смо данас?

Република Српска се налази у веома сложеном и неповољном економском амбијенту чији резултат је видљив не само кроз макроекономске параметре већ и кроз лош животни стандард највећег дијела грађана. Владајућа олигархија константно покушава оправдање за лошу економску ситуацију тражити у ”свјетској економској кризи” која има једним дијелом реперкусије на стање у Српској и БиХ али великим дијелом одговорност за овакво стање сноси актуелна власт кроз одређене измјене законских рјешења, посебно у фискалној области, као и неефикасно и нерационално трошење буџетских средстава и губитак било каквог дугорочног стратешког планирања.

Данас се у Републици Српској потпуно јасно оцртава тешко економско стање и негативни трендови у јавним финансијама:

• Бруто друштвени производ у последњим годинама има негативан раст и показује да је евидентан пад привредних активности и да су нерационално трошена средства од приватизације Телекома Српске.

• Стање у области запошљавања показује да је у посљедње четири године најмање 50 000 људи остало без радног мјеста (индикативно је да је у периоду март 2008. - март 2010. у прерађивачкој индустрији, грађевинарству и трговини 25 000 људи остало без посла), а дошло је до раста запослених једино у администрацији и владиним институцијама и јавним предузећима за око 5 000 људи (само у министарству финансија 2010. године било је два пута више запослених него 2006. године). Данас на једног пензионера у Српској долази свега 1,15 запослених.
• Већ двије године у низу је буџет извршен у истом нивоу од 1,6 милијарди КМ, уз све веће учешће финансирања по основу кредитног задужења од ММФ-а, па је данас 1/5 буџета из позајмљених средстава. Расте акумулирани дефицит буџета који је по Извјештају Главне службе за ревизију крајем 2009. године износио 445 милиона КМ што уз исказане дефиците јавних фондова (ПИО, здравствена заштита, дјечија заштита, запошљавање) доводи укупан процјењени акумулирани дефицит буџета и јавних фондова од преко једне милијарде КМ крајем 2010. године.
• Влада РС и скупштинска већина својом ”економском политиком” води Српску ка дужничком ропству јер је само за период 2006 - 2010 НСРС донијела одлуке о задужењу РС за 1,8 милијарди КМ од којих је најзначајније задужење код Међународног монетарног фонда у износу од 800 милиона КМ уз веома неповољне услове враћања које пријети да уруши крхку економску стабилност (након три године грејс периода у 8 квартала треба вратити кредит).
• У области пореза, последњим повећањем пореза на доходак и повећањем доприноса, укидањем олакшица у опорезивању добити, Власт СНСД-а је укинула све предности које је Република Српска имала свеобухватном пореском реформом ПДП-ове Владе из 2002. године.
• Лоша економска политика, којом су у последње три године два пута повећани намети на привреду кроз повећане доприносе и порезе на плату, смањени или укинути подстицаји за запошљавање демобилисаних бораца и младих, слаби ефекти ”гиљотине прописа” за смањење пословних баријера, монополизам у добијању послова за повлаштена предузећа блиска власти, непотизам у свим облицима пословања, утичу на лошу пословну климу и потешкоће у привредним активностима и смањење домаћих и страних инвестиција.
• Јединствена стопа ПДВ-а је имала значајне ефекте у почетку примјене пореза на додату вриједност али се временом показала оправданост увођења диференциране стопе са циљем да се утиче на цијене одређених производа који учествују у потрошачкој корпи најширих слојева становништва.
• Данас је најниже учешће просјечне плате у просјечној потрошачкој корпи у посљедњих десет година, што је најбољи показатељ пада животног стандарда.
• Фискализација је била мотивисана искључиво да би се продали фискални системи повлаштених предузећа блиских СНСД-у, а ефекти су свега 0,8% повећања учешћа РС у крајњој потрошњи, а индиректно је извучено близу 50 милиона КМ из привреде кроз продају фискалних каса што уз близу десет хиљада затворених малих радњи показује негативне ефекте фискализације.
• Банкарски сектор БиХ послује са губитком од око 100 милиона КМ (око 3% у односу на капитал). Раст кредита је стао иако су у претходном периоду расли око 30% годишње, а данас раст тежи ка нули. Очекује се отпис око 1,4 милијарде КМ кредита што је 1/10 укупних кредита. Каматне стопе на кредите расту, а на штедне улоге у просјеку падају.
• Инвестиционо развојна банка докапитализује банке које исказују губитак или су блиске владајућем СНСД-у што је директан примјер кориштења државне имовине за покриће губитка приватног сектора. ИРБ откупљује обвезнице општина у РС које су неликвидне и наравно блиске властима, а постоје и многобројни случајеви гдје ИРБ преко комерцијалних банака финансира предузећа која су у губицима.
• Велики број стечајева у предузећима, нереалан курс марке у односу на евро, хронична неликвидност остатка привреде, нерационална и неекономска куповина предузећа у стечају, па препродаја истих приватним страначким предузећима показује потпуно одсуство реалне економске политике мотивисане стварањем бољих услова за пословање у Републици Српској и, најблаже речено, тјера постојеће здраве и потенцијално нове привреднике да затварају или селе своје бизнисе ван Српске.