Политичка криза у Федерацији у комбинацији са економском кризом у Српској нас доводи у дилему, да ли је уопште могуће успоставити власт на БиХ нивоу са тако изражено супростављеним и “непријатељски” настројеним СНСД-ом и СДП-ом.

Мјесецима па и годинама чланице социјалистичке интернационале из БиХ показују отворену нетрпељивост која је кулминирала у посљедње вријеме различитим виђењем рјешавања питања конституисања власти у ентитету ФБиХ.

Толико се далеко иде да би “наш” Миле радије Силајџића за савезника него Лагумџију, некада омиљеног друга-љевичара.

Данас би се могло закључити да су све опције могуће за формирање Савјета министара - коалиција окупљена око два ХДЗ-а или коалиција окупљена око СДП-а. Само није могуће коалирање два љута “непријатеља” са највећим бројем посланика у Представничком вијећу Парламентарне скупштине (по осам имају и СНСД и СДП).

Али два битна фактора се не смију занемарити која ће значајно утицати да на крају окосницу будућег Савјета министара чине управо СНСД и СДП.

Први, хронични и све израженији недостатак новца у Републици Српској и други, жеља СДП-а за формирањем власти на нивоу “државе”. То ће опредијелити ове странке да вежу заставе и заједнички загризу мркву у виду гомиле долара кредита које им се на штапу Међународног монетарног фонда нуди као сламка спаса чувања социјалног мира до локалних избора и сопствених политичких позиција у међународној заједници.

“Ратне” сјекире ће се закопати. Преко ноћи ће се наћи нови изговори. Путем контролисаних медија (90% свих важнијих медија у БХ су под контролом ове двије партије, укључујући стопостотну контролу сва три јавна емитера) искомуницирати историјски значај постизања споразума на путу ка евроатлантским интеграцијама, помирењу, равноправности сва три народа, неупитности Дејтона, љубави, среће, благостања и жеље да се ради, гради и добро живи.

Живи били, па веома брзо и видјели.