Gostimir Popović
Teнденције светске политике у 2011. години
У условима глобалне нестабилности и вишеструких безбедносних изазова у савременом свету 2011. година биће сигурно препуна кризних догађаја и кризних ситуација који ће се испољавати у разним облицима, а нису искључени ни оружани сукоби најширих размера.
Основни облици опасности које ће бити актуелне могу се дефинисати кроз: опасност од глобалног оружаног сукоба на Kорејском полуострву и Средњем истоку; међународни тероризам; ширење оружја за масовно уништење; глобалну економска нестабилност; доминацију САД, посебно у употреби силе; фрагментацију система глобалне безбедности; неефикасност великих међународних организација.
Oпасност од глобалног оружаног сукоба на Kорејском полуострву и Средњем истоку
На Корејском полуосрву ситуација је више него драматична. Прети да прерасте у сукоб најмање регионалног нивоа, а ни глобални није искључен. Југ под менторством САД представља се као жртва, али стручна и општа јавност још нема конкретних и коректних информација. Охрабрује да је у свему значајна улога Кине и то је једина могућност да евроазијска тројка (Русија, Кина и Индија) реше овај проблем.
Уплитање САД је контрапродуктивно и може само да доведе до снажне и непредвидиве ескалације.
Међународни тероризам
Проблем међународног тероризма у свим његовим појавним облицима и даље ће бити доминантна тема у глобалним размерама. Одговор на питање да ли ће доћи до нових масовних напада је врло тешко дати, а ако их буде, битно ће определити светску политику. Ако их пак не буде, задржаће се садашња оријентација и тенденције сталне претње на свим деловима планете.
Битно је уочити да у свим инстанцама борбе против тероризма још нико није ни поменуо проблеме који узрокују терористичке активности, тако да се свет углавном до сада бавио последицама што ће вероватно бити оријентација и у 2011. години.
Сами облици терористичких активности и њихове размере тешко су предвидиви али са са великом вероватноћом тачности може устврдити да је могућа употреба и нових оружја, до сада неупотребљаваних, као и потпуно нових метода. Планери терористичких акција, нажалост, за сада имају иницијативу коју ће свакако покушати задржати и у наредном времену.
Ширење оружја за масовно уништење
У нераскидивој вези са терористичким активностима је и перманентна појава ширења оружја за масовно уништење, те интегрисани, представљају два лица једног глобалног изазова и одговор на њега биће кључно питање интегралне светске безбедности.
Када је реч о ширењу тог оружја потребно је посебну пажњу обратити на главног носиоца употребе силе у међународним односима, а то су САД. Мање земље, као што су Северна Кореја, Пакистан, или неке друге, могу бити или употребљене за глобалне циљеве или изазване да реагују на неку од доминантних активности.
Како у ову врсту оружја не спада само нуклеарно оружје већ и разна друга средства за масовно уништење (хемијско, биолошко и сл) неопходно је усмерити пажњу и на земље и на системе који га поседују или могу на релативно лаган начин доћи до њега.
Глобална економска нестабилност
Глобална економска ситуација представља и представљаће трајну опасност за стабилност и сигурно ће обележити све облике светске политике. Стабилност светске привреде, у великој мери, зависиће од цене нафте. На то ће кључно утицати развој ситуације на Блиском и Средњем истоку али и степен међусобне сарадње САД, Русије и Европске уније.
Проблеми светске привреде и спровођење преговора, препорука и активности Светске трговинске организације свакако ће бити део глобалних ризика а даље продубљивање јаза између богатих и сиромашних те неконтролисано коришћење природних ресурса неће допринети стабилизацији у свету.
Доминација САД у међународним односима, посебно у употреби силе
Значајно определење политике САД биће изражено кроз чињеницу да је 2011. година година највећег америчког војног буџета.
Скоро све спољнополитичке одлуке биће у функцији унутрашње политике. С обзиром на место САД у светској политици, то неће дозволити прецизно утврђивање главних тенденција на глобалном нивоу.
Многи, до сада, погрешно повучени потези – од позиције светског полицајца до кошмара у Ираку и Корејском полуострву довели су до снажног јачања антиамеричког расположења и код, до сада, верних пратилаца.
Американци ће на сваки начин тежити да смање своје учешће у Ираку о чему су већ донесене полуодлук,е али за замајавање јавности, али све ће да буде у домену видљивих активности, мада све процене говоре да ће учешће бити појачано а губици све већи и болнији.
Фрагментација система глобалне безбедности
Једна од основних, а можда и главних опасности по мир у свету, јесте даља фрагментација система глобалне безбедности и глобалног управљања. Ово је посебно изражено у реалној могућности краха америчких операција у свету. То би узроковало даље продубљивање кризе у свим регионима а нестабилност Далеког, Блиског и Средњег истока довела би у питање и сам светски мир.
Неефикасност великих међународних организација
Велике међународне организације ( УН, НАТО и ОЕБС) не само да су у кризи унутрашње организације, већ је врло мало или нимало акција под њиховим управљањем доведено до позитивног завршетка.
Веома је упадљива не само неефикасност него и контрапродуктивно деловање на југоистоку Европе, где Високи представник за Републику Српску и Федерацију БиХ (БИХ) све ради само не оно што му је у мандату, а без икакве контроле. Посебно је карактеристично да овај чиновник међунароне организације никоме не одговара а, то је већ очито, намерно ради све супротно политичкој вољи на терену.
НАТО, који је од система колективне безбедности дошао до унилатералног америчког вођства, дефинитивно представља само застарелу идеју САД којом као неконтролисаном силом остварују своје интересе на целој планети. Остале чланице представљају само икебану, а војници нових чланица топовско месо за америчке интересе.
Русија се сигурно више, не само да не боји НАТО савеза, већ га и не доживљава као стратешког партнера
Овакви тектонски поремећају у савременом свету и међународној политици могу у 2011. години да доведу до нових облика употребе силе од оржаних сукоба преко терористичких аката па до свих других облика агресивних потеза, првенствено од стране САД. То би биле неке нове лекције о “ограниченој моћи” које сигурно неће допринети стабилности.
Активнији и здравији међународни односи и активности су тренутно у одређеном интелектуалном вакуму и много тога ће зависити од идеја, снага и организација које би требале да испуне тај вакум.
На крају, неопходно је уважавати одређене политичке, економске и дипломатске активности те имати известан степен резерве јер је кристално јасно да да је све могуће облике опасности немогуће унапред предвидети.
Једна од доминантних тенденција у 2011. години, и уопште у савременим условима на почетку двадесетпрвог века, представља стално повећање броја непозантих фактора који се појављују у светској политици и међународним односима.