Одавно већ у Републици Српској функционери не раде по закону. Оправдање за то је увијек исто.“Можда то није исправно, али је у интересу Републике Српске“.

Резултат је јасан. Нико од функционера не ради по закону или статуту установе коју води, већ по налогу оног ко га је на то мјесто поставио. Да ли је постављење на функцију било без конкурса, на намјештеном конкурсу или на други незаконит начин, више није ни битно. Воља је замијенила закон.

Кад та воља стигне, и до полиције и до правосуђа, криминал из партијске - прелази у државну политику. Ако буде на линији Брисела, односно натовских интеграција, биће толерисан.

Ако вам се чини да причам о Милу Ђукановићу, дјелимично сте у праву (има више Мила). У супротном, иста бриселска организација ће спонзорисати  демонтажу неподобних. Ко ово разумије, схватиће есенесдеовску демагогију са „хоћу-нећу увести БиХ у НАТО“. Схватиће и припремање резервних опција, већ најављених као “трећи блок“ (типа Небојша Медојевић), ако Додик не послуша.

Гледајући из Брисела, једино је важно да простор буде под натовским  кишобраном. То код нас подразумијева губитак ентитетског гласања и Руске Гаранције, односно губитак ентитета. Баш Брисел брига да ли је власт криминализована, демократска, социјалдемократска или шовинистичка, уколико је за НАТО.

Зато Харис Силајџић мирно спава упркос несумњивим ратним заслугама за злочине над Србима, послијератном криминалу и тренутном шовинизму, док Милорад Додик има мигрене од процијепа између руске рафинерије и америчке амбасаде, процијепа оличеног у „хоћу-нећу НАТО“. Наравно, Милорад Додик има  мигрене још од времена кохабитације са натовским - тенковским освајањем  власти, али медији су то већ избрисали из меморијских фајлова.

Ах, да не заборавим! И Харис, мирно спавајући, има резерву оличену у свепојавном Златку Лагумџији који, осим што глуми Чавића у ФБиХ, чека да Харис направи неки ултра-вехабијско-терористички гријех, па да ускочи. Ако овај то ипак не направи, може једноставно да се прикључи. Уосталом, Комшић је већ прикључен.

Овај БХ-РС џумбус ипак има већи број заједничких и додирних тачака. Све се сабирају у једној. Она се зове НОВАЦ. За све њих новац представља мотив, ослонац и сигурност. Власт служи за његово стицање и чување. Најбоље једнопартијска,  а ако неможе, онда коалициона. Само да не буде по закону.

Да је по закону, дружили би се на другом мјесту. Овако - са медијима. Које, не само да контролишу и финансирају, већ и уређују правећи дневне комбинације типа: “Ајд сад Харисе нападни мало Републику Српску, видиш да смањујем плате и пензије и да ми се народ буни, а ја ћу да ти одговорим да ти узалуд бјесниш. Вратићу ти са каматом кад ти затреба, знаш да је и код тебе у Федерацији БиХ социјала пред бунтом.“ Шифра - договорени екстремизам.

Остало је познато. Пензионери, инвалиди, борци, радници... неимаштину и глад замјењују страхом и дају подршку храбром премијеру. Са друге стране, слична подршка готово идентичних група слиједи Харису.  И? Идила! Нека се народи мрзе док ми бројимо паре и године власти.

Можда сам претенциозан, али ако некоме ова колумна звучи некоректно и нестварно, молим да  бар седам дана заредом гледа дневник  РТРС и БХТ. Знам да то није лако, али покушајте. Видјећете да су они написали ову колумну. Ја сам је само сажео, превео и пренио на Фронтал.

Гдје је рјешење, питам  и себе и вас, поштовани читаоци?

Имам један храбар предлог који коиндицира са страхом да га обзнаним, па вам се зато и обраћам.