Како је у нашем времену све очитији несразмјер између обећаног и учињеног, и како код народа више не пролазе разноразни пројекти или  референдуми о овоме и ономе, власт се полако враћа староримском рецепту: ХЉЕБА И ИГАРА!

Управо из тог времена, а у случају када се  Цезар нађе у неприлици и изнудици, познат је и  начин подилажења незадовољном народу. Како тад – тако сад!

Пензионери без пензија, радници без плата, отпуштене труднице и инвалиди, понижени борци... укратко - гладан народ незадовољан играма а нарогушен на власт, тражи нешто драстично и крваво. „Цезар“ помно прати расположење у арени и схвата да је он сам узрок незадовољства, те  да свјетини недостаје само мало храбрости  да га прозове. Па онда бира начин да смањи штету и да објекат незадовољства пренесе на своје сараднике. Одлучује да  оне, који су под његовом директном заштитом и управо због њега самог народ највише нервирали и малтретирали - баци у арену пред изгладњеле лавове! Уживајући у томе што до јуче недодирљиви постају храна за лавове, свјетина на неко вријеме заборавља неподношљиву стварност и лакше трпи муке.

За разлику од  античких времена, то се данас зове борба власти против криминала и корупције, која је суштински оријентисана на прве сараднике. Јер су се они у ауторитарном цезаристчком систему само уз  сагласност власти и могли бавити криминалом.

Не, не причам о „Медицинској електроници“. Причам о свим „електроникама“ које је „Цезар“ изабрао да смањи штету. Причам о онима који ће постати храна за лавове. Њихова имена су строго чувана тајна коју „Цезар“ саопштава онда кад процијени стање нације у арени, а  у моменту кад изгладњели лавови уђу у њу. То до бесмисла мултипликује лојалност императору, а све у нади да ће у лавовским раљама увијек завршити неко други.

А и „Цезару“ је данас много лакше. На располагању има РТРС и  неколико ноторних послушничких билтена који су склони да, још  док лавови кидају принесену жртву, истој нађу хиљаду до јуче невиђених мана, порока и злочина. Тако се данашње жртве више не приказују као дојучерашњи императорови сарадници, већ малтене као свјесни подривачи слике о непогрешивом и назамјењљивом  „Цезару“.

Будући да због разумљивих разлога данас више и нема лавова расположивих у спомињану сврху, њих сада замјењују притвори и затвори, па је самим тим и самој жртви много лакше. Јер, можда се „Цезар“ и смилује! Па кад прође народно незадовољство, остави жртви стечени (читај: покрадени) капитал. Дакле кад украдеш, за разлику од времена правих императора, данас се чак исплати бити жртва . Важно је да ти украдени новац остане.

Углед, поштење и морал, већ одавно немају никакву вриједност у цезаристичком  систему... па ће жртве лакше поднијети медијско - умјесто лављег черечења. Дуго већ доминирају, користољубље, послушност и понизност. Ко се осоколи да на то укаже, нека буде спреман на пријетње, увреде, дифамацију и на могућност да му дјеца замјере што их доводи у неравноправан положај према дјеци родитеља који ћуте и трпе. Чак је могуће  да онај  ко проговори против „Цезара“ прође горе од и од саме жртве из његове околине! Уосталом, лавовима  могу бити бачени и они које „Цезар“ прогласи непријатељима. РТРС и поменути билтени спремно чекају.

Потенцијално, сви су криви сем „Цезара“. У цезаристичком систему  Цезар је закон и цезарска се не пориче, већ се одобрава, подржава и глорификује, а за то слиједи примјерна награда. Јавно, око 5 милиона КМ за почетак, а тајно - само „Цезар“ зна.

Зато, ако се „Цезар“ ослони на ХДЗ, ХДЗ је добар! Тада откривамо да је ХДЗ  увијек био за Републику Српску, као што је био и за РСК! А и Туђман је волио Србе, за разлику од Месића који је да не кажем шта!? Рашковић, Караџић и СДС су, сходно томе,  били против РСК и РС,  и за разлику од Туђмана - нису вољели Србе!

Ако „Цезар“ каже да ће народ на референдуму одлучити хоћемо ли или нећемо у НАТО, па послије тога својим емисарима нареди да потпишу приступницу за тај НАТО, „Цезар“ је у праву а емисари нек провјере јесу ли лавови гладни!

Ако „Цезар“ пријеподне каже да је вријеме за раздруживање од БиХ, а поподне да је у БиХ могућ договор, „Цезар“ је у праву а господа Пријеподне и Поподне  лажу,  клевећу и подваљују.

Ако „Цезар“ каже... ама могло би се у недоглед о томе шта све назовицезар каже, али доста више и о њему и његовој умирућој империји. Уосталом, Гај Јулијус Цезар  је  живио у робовласничком добу. Питање је, међутим, у коме добу ми данас живимо?

Размислите о томе. И чувајте се. Лавови су гладни.