Ових дана се подигла српска аналитичарска и новинарска "кука и мотика" у одбрану од успостављања нове Отоманске империје. У деведесетим годинама спасавали смо "успавани" свијет од Новог свјетског поретка и Америке, Ватикана и масона, а данас је нови непријатељ на видику: Турска и њене освајачке амбиције.

Говор Турског министра у Сарајеву је код мене пробудио колективно несвјесно. Јавише ми се слике свих мојих потлачених предака, који су патили под "јармом" Отоманске империје, који су отишли да живе у Калиновик, јер нису хтјели да изневјере свој народ, вјеру и себе. Истина, било је у нашој фамилији, и оних грађански орјентисаних, који су зарад останка у градовима, пореских олакшица и слабог Супер Ега, примили ислам. Од тада више с њима не причамо, нити нам могу бити пријатељи на Фејсбуку.

И док сам ја био с прецима у колективном несвјесном, у мом организму дошло је до ћелијског претумбавања, што је у складу с теоријом наше "угледне" биолошкиње, Биљане Плавшић, и почех да личим на Срђу Злопоглеђу. У глави ми се разбистри, рука ми тражи копље, осјетих се морално супериорним. Тада сватих да је све тако једноставно, или си с нама или си издајник.

Док чекамо да Турци прегазе Грчку, Бугарску и Македонију, не смијемо се опустити. Треба одмах основати Удружење курдско-српског пријатељства и Српско-јерменску алијансу и тако подривати Отоманску империју изнутра. Истовремено, требамо поправити односе с Њемачком да нам њихови Турци, потпомогнути Хрватима, од Окучана и Брода , не "ударе" с леђа.

Не смијемо заборавити ни савјете нашег традиционалног кинеског пријатеља Лао Цеа и настојати непријатеља упознати изнутра, тако што ћемо чартер летом послати наше уходе из јединице "Косанчић Иван" у: Истамбул, Анкару, Анталију, Алању, Бодрум и Кушадаси. Наравно, ал инклузив.

Новог Кнеза Лазара, Обилића и Југовиће ће пронаћи историја, судбина или Бог, али Косовку дјевојку би требали потражити кроз такмичење слично оном преживљавању на острву (Сурвајвор).

Ево, њезиног профила.

Осим физичке љепоте (90-60-90) и дуге косе, Косовка дјевојка, мора бити неудата, али да вјерује у љубав на први поглед. Она је раноранилац и може добро да понесе "бијела хљеба и румена вина". Има основна знања из прве помоћи и није јој мука када види крв, сломљена ребра и бијелу џигерицу. Осим тога она мора да буде саосјећајна, како би могла да саслуша последње жеље многих рањеника.

Тежак избор зар не?