Знате ону афричку легенду о слоновима који када осјете да су пред крај живот одлазе на тајну локацију и тамо умиру. То гробље слонова нико није пронашао, али легенда и даље живи. Мени Бања Лука полако почиње да личи на гробље слонова, сви се ње сјете на самрти своје каријере или као зомбији.

Када сам дошао прије девет година у Баја Луку тада, је у њој главна фаца био Мики Јевремовић и његова кћерка. Одоше они, а у јулу нам долазе Јураја хип, Дивље јагоде и Атомско склониште. Рок геријатрија у Залужанима. Очито је да је један од критеријума за одабир група био да нису издали ништа ново у последњих десет до двадесет година. Можда ја гријешим, можда су организатори и хтјели да направе фестивал рок диносауруса, под слоганом „без старца нема, ...." За наредну годину предлажем да из хибернације извуку: Шкорпионсе, Слађану Милошевић и Пеђу Д. Боја.

Нисам сигуан да ли је Бања Лука одувјек била провинција, или то убрзано постаје. Оно што је проблем с Бања Луком је самодовољност и нарцизам, који води недостатку идеја и учмалости. Престанимо да копирамо друге и смислимо нешто своје, а ако већ крадемо туђе идеје онда нека продукција буде свјетска.

Било би веома интересантно питати посјетиоце Бања Луке шта су чули о нашем граду прије него што су га посјетили и с каквим утисцима одлазе из њега. Немогуће је привући некога само помоћу урбане легенде о седам жена на једног мушкарца, коју су пренослили „напаљени" војници ЈНА и Мујиним ћевапима. Морамо понудити нешто много, много боље.

Знам рећи ће те, а Кравиц, а рафтинг? Бојим се да је то само инцидент, а не нешто што ће постати правило.

До тада, потрудите се да научите хитове од Јураје хип и Статус квоа и почните да пуштате косу и бркове, због адекватног стајлинга.