Nauka
Када наука промаши за 5.000 година
За цртеже Абориџина, који су нађени на камењу, сматрало се да су стари 17.000 година, али када су научници проучили блато које су пчеле користиле да би направиле своје кошнице, дошли су до занимљивог закључка.
Захваљујући пчелама одређена је старост цртежа Абориџина. Претпоставило се да су цртежи људских фигура који красе камена склоништа западне Аустралије, у области Кимберлеј, настали прије 17.000 година, а можда чак и раније.
Нове студије научника, који су ту област истраживали, доњеле су нова сазнања. Према новијим подацима, цртежи би могли бити млађи и настали су прије 12.700 до 11.500 година, наводи Science News.
Once securely dated, Gwion art may provide insights into ancient Aboriginal cultural practices and social life.https://t.co/ouEnIDv8KA
— Science News (@ScienceNews) February 9, 2020
Веома је тешко установити из ког периода историје потичу цртежи који су осликани на камењу југоистока Азије, у Аустралији и на другим локалитетима на свијету.
Геолог Демијан Финч са Универзитета у Мелбурну и његове колеге, покушали су методом радиоактивног угљеника да установе старост 24 кошнице пчела, које су направљене од блата, а које су се стврднуте налазиле испод или изнад стијена на којима су били цртежи Абориџина.
Цртежи су пронађени на 14 стијена, на њима су осликане људске фигуре и предмети као што су бумеранзи и копља.
Проучавањем већине кошница, утврђено је да су цртежи настали прије 12.000 година, а то је 5.000 година касније, него што су научници мислили.
Докази које је омогућила метода радиоактивног угљеника, наводе на закључак, да је један од цртежа ипак настао прије 17.000 година, можда чак и раније, тврде истраживачи.
На основу старости блата које су пчеле користиле да би направиле кошнице, претходна истраживања научника, у студији која је рађена 1997. године, утврдила су да је старост цртежа 16.400 година.
Извор: РТС
