„Danas je to glavni „kulturni“ pravac u sveobuhvatnom rijaliti dobu. Što manje znanja, a što više prostote, golotinje i budalaština. Doba kad ne važi više srpska narodna poslovica „Čega se pametan stidi time se budala ponosi“. Danas je na snazi obrnuto pravilo. Pogledaj oko sebe i svuda je materijalno važnije od duhovnog, neznanje od znanja, nepristojnost od pristojnosti“, rekao je Antonić.

Koliko je važno da sačuvamo svoj jezik, pismo, vjeru i običaje, Antonić kaže da ako izgubimo vjeru pravoslavnu, jezik, srpsku ćirilicu, krsnu slavu, izgubićemo sebe.

„...šta će nam onda sve blago ovoga svijeta kad ne  znamo ko smo, kad smo postali obična bena. Onda će se prema nama i ponašati kao prema običnoj beni. Zato ne budimo bene“, naglasio je Antonić.

Komentarišući činjenicu da Srbi prihvataju praznike koji se slave na Zapadu, srpski etnolog i publicista je kazao da je to obična glupost koju nam uz pomoć televizije, nameće vatikanska kurija podmuklo preko protestantske Amerike.

„Dan zaljubljenih, valja da zamijeni Svetog Trifuna. Krsna slava Sveti Luka je 31. oktobra, a baš nekako u noći između slave i prvog novembra je Noć vještica. Komunizam je uveo praznovanje Prvog maja umjesto Đurđevdana. Dan žena, 8. mart, je na sav glas reklamiran, a sindikati su organizovali ekskurzije samo za žene jer, za boga miloga, to je bio njihov dan. Ali su se zato veoma trudili da se zaborave Detinjci, Materice, Očevi“, rekao je Antonić i objasnio kako nam je i Deda Mraz nametnut: „Šta znači 31. decembar? Kraj nekog računa. Prvi januar – početak odbrojavanja. Brojevi i samo brojevi. Ništa više. Mi živimo u doba koje se može potpuno ispravno nazvati potošačkim. U današnjem svijetu vladaju televizori i pivo.“

Objašnjavajući izjavu da vladaju televizija i pivo, Antonić je kazao:

"U prirodi čovjekovoj je, mada se mnogi neće složiti sa mnom, ljenstvovanje i uživanje. I to nema nikakve veze sa nacionalnom ili rasnom pripadnošću. To su shvatili poslodavci i onda su ponudili ljudima kao mamac da će, ako budu dobro radili, dobiti televizor i pivo da se odmore. Oni koji misle da nisam u pravu neka odgovore na pitanje - zašto su televizor i pivo jeftini u svakom kutku na planeti. Oni su dostupni svakom čovjeku koji bilo šta radi i ma koliko on bio siromašan. Pivom i televizorom mu stvaraju iluziju da učestvuje u svjetskim događanjima, a, u stvari, ga sprječavaju da izlazi van kuće i možda poslodavcu ili vlasti nevolju pravi. Pivom i televizorom drže osobu u pokornosti i to dobrovoljnoj, odnosno nenasilnoj. Skromnost i vaspitanost je nevidljiva, a bahatost i prostota sa malih ekrana prosto bode oči. To je stvar politike, bankara i ostalih prodavaca magle."

Antonić je u intervjuu za Glas Srpske istakao i kako su nove generacije dobre, rodoljubive i željne znanja, što svakodnevno i pokazuju.

„To se lijepo vidjelo kad je Zvezda igrala košarkašku utakmicu u Beogradu, a evrounijatski zvaničnici tražili da se obilježi Noć vještica. Navijači, a to je bila omladina, razapeli su krst preko cijelih tribina i stavili ogroman natipis ispisan ćirilicom: „Ovim pobeđuj“. Time su poslali jasnu porukku svima. Mladi su nam dobri, a što novine i televizija ne žele da vide lijepo, već traže samo ružno, to nije njihov problem“, kazao je Antonić.

Dragomir Antonić, srpski etnolog i publicista, dugo je radio u Etnografskom institutu SANU, a jedno vrijeme je bio i direktor Etnografskog muzeja u Beogradu. Napisao je više knjiga, kao što su „Običajnik kod Srba“, „Običajni bonton“, „Posni jelovnik“ i „Srpski običajni kalendar“. Snimio je i nekoliko filmova i TV emisija etnografskog karaktera, a najpoznatiji od njih je film o Hilandaru.

Izvor: glassrpske.com