Već nekoliko posljednjih godina rukovođenje preduzećem ima mnogo dominantniju ulogu od nadziranja. U modernim Evropskim sistemima to ipak nije slučaj, već nadzorni organ obavlja svoje dužnosti potpuno nezavisno od izvršne vlasti preduzeća.Iako su zakoni o javnim preduzećima Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine poprilično fleksibilni po tom pitanju i propisuju da samo upravni organi tj. direktori i izvršni direktori ne smiju biti članovi političkih partija (član 12. ZJPRS, član 11. stav 2. ZJPFBIH), članovi nadzornih odbora ipak ne bi trebali biti politički opredjeljene ličnosti i članovi stranaka iz razloga obaveza koju propisuje zakon a one su :

• nadzire rad uprave; 

• priprema poslovnike i predlaže ih skupštini;

• priprema etički kodeks i predlaže ga skupštini; 

• vrši izbor kandidata odbora za reviziju i podnosi prijedlog za njegovo imenovanje skupštini; 

• razmatra provedbeni propis za postupak nabavke i nadzire njegovo provođenje;

 • daje mišljenje skupštini o prijedlogu uprave za raspodjelu profita; 

• imenuje i razrješava članove uprave u skladu sa postupcima utvrđenim u poslovniku odnosno poslovnicima te važećim propisima; 

• daje ovlaštenja za aktivnosti koje su ograničene na osnovu odredaba ovog Zakona; 

• daje upute direktoru za provođenje uviđaja u vezi sa uočenim nepravilnostima.(član 8.)

Međutim jako bitna stvar je da je Zakon o javnim preduzećima Republike Srpske, a i FBiH uređen zakonom o sukobu interesa, konkretno članovi zakona koji su vezani za rad nadzornih odbora. Zakon o sukobu interesa u članu 4. decidno kaže sledeće:

1. Članstvo u upravnom odboru, nadzornom odboru, skupštini, upravi ili menadžmentu, ili u svojstvu ovlaštene osobe u javnom preduzeću nespojivo je sa javnim funkcijama izabranog zvaničnika ili nosioca izvršne funkcije. 

2. Članstvo u upravnom ili nadzornom odboru, ili obavljanju dužnosti direktora direkcije ili agencije za privatizaciju nespojivi su sa javnim funkcijama izabranog zvaničnika, nosioca izvršne funkcije ili savjetnika.

U BiH se svake godine izdvoje desetine miliona konvertibilnih maraka za rad nadzornih i upravnih odbora. Pa smo tako imali slučaj da članovi nadzornog odbora Centralne banke primaju po 5 000 KM , pa čak i više na mjesečnom nivou. Samo tri člana nadzornom odbora Centralne banke koštala su građane BiH preko 180 000 KM. Da bude stvar gora dosta tih ljudi su članovi dva, tri i više odbora pa samim tim primaju i mnogo veće naknade. 

Nadzorni odbori kod nas u većini preduzeća služe kao mehanizam stranačke kontrole i usmjeravanja izvršnih organa u slučajevima kada ne rade u interesu vladajuće partokratije. U istraživanju koje je rađeno na uzorku od 234 javna preduzeća nalazi se 686 članova nadzornih odbora što je u prosjeku 3 člana u jednom preduzeću. Od tih 686 članova, njih 406 su članovi određenih političkih partija ili su bili na listama za lokalne ili parlementarne izbore u prethodnih 8 godina. Kada to pretvorimo u procente dobićemo da je najmanje 57 % stranački opredjeljenih kadrova u nadzornim odborima javnih preduzeća prema analizi rađenoj ove godine.

Autor: Vladimir Pejičić