Guld u intervjuu za Serbian Times objašnjava kako se zaljubio u srpsku rakiju i odlučio da napravi svoju.

U ekskluzivnom intervjuu koji je dao za Serbian Times, Bil priča o tome kako se upoznao sa drevnim pićem tokom svojih turneja po Balkanu i kako se rodila ljubav koja je na kraju prerasla u nešto više. A to više bi narednih dana trebalo da preraste u veliki srpsko-američki brend, jer se ova rok zvijezda iz Kalifornije sprema da svoju rakiju, proizvedenu u jednom selu pored Kraljeva distribuira po cijeloj Americi.

Rakiju je, kako kaže, prvi put probao u Budimpešti 1991. godine.

"Na naš koncert je došao veliki autobus pun klinaca iz Srbije. Mi smo tada bili početnici, nikada prije toga nismo svirali neki veliki solo koncert, osim sa Guns'N'Roses. Klinci su se se družili u bekstejdžu (obezbjeđenje nije baš bilo na visini zadatka) i u jednom trenutku su mi rekli: 'Hej, probaj, ovo je rakija iz Srbije!' Ja do tada ništa nisam znao ni o Srbiji, ni o rakiji. Dali su mi flašu i pio sam je to veče, a onda u autobusu, na turneji, narednih par dana. I tako, zaljubio sam se", objašnjava Bil.

Na Balkan je, kako dodaje, narednih godina dolazio sigurno 30-40 puta - išao je na turneje sa bendom, boravio u kućama obožavalaca, spavao na podovima - "i svi su imali neku 'dedinu rakiju'".

"Moja ljubav je otišla toliko daleko da sam počeo rakije da nosim kući u Kaliforniju. Ili, ako bi neki moj prijatelj išao u Srbiju, ja bih ga zamolio da mi ponese neku flašu", ističe on.

Ideju da počne da proizvodi sopstvenu rakiju dobio je, kako kaže, prije dvije i po godine.

"Otišao sam tada u Bugarsku, da sviram sa jednim očajnim bendom mog prijatelja (smijeh) u nekoj nedođiji. Njihov gradonačelnik je bio veliki fan Faith no More i pozvao me je na kafu u 8 ujutru. Naravno, uz kafu je bila servirana i rakija, po balkanskom običaju, a ja sam bio mamuran od prethodne noći. Ali, dobra rakija se ne odbija. A ova je bila baš dobra. Kupio sam 10 flaša i ponio kući. Zanimalo me šta će mi reći momci kada to probaju. Otišao sam kod jednog poznanika koji je distributer pića, nasuo mu jednu čašicu. On je probao, pogledao me i rekao: 'Ako možeš da je doneseš ovdje, ja ću ti biti partner'. Oduševio sam se. 'Jesi li ozbiljan?', pitao sam ga. Nije bio ozbiljan kada je posao u pitanju, otkačio me ubrzo, ali žar koji sam vidio u njegovim očima kada je popio rakiju ubijedio me je da ovo može da prođe. J***š ga, ako sam mogao da vučem rakiju iz Bugarske, onda mogu da odem i u Srbiju, gdje imaju bolju rakiju", priča Bil.

Kako kaže, ima mnogo dobrih rakija na Balkanu, ali srpska je "najkompleksnija, najfinijeg ukusa, a i šljiva iz Srbije je posebna, najbolja".

"Ja sam dugo istraživao, probao mnogo vrsta rakije. Našao sam jedan sjajan blog koji se zvao 'Rakija uglavnom', neki momci koji su o rakiji govorili i cijenili je na jedan poseban način. Nerviralo ih je što se o rakiji govori loše, ponekad na uvrjedljiv način. Došao sam u Beograd na nedjelju dana, upoznao te momke, i ubrzo smo postali prijatelji. Izlazili smo okolo, probali razne stvari. U njihovoj kancelariji smo zaglavili nekoliko dana i noći, degustirajući. Bilo je to nevjerovatno iskustvo. A onda sam, noć prije povratka kući, svratio u jedan hotel na vinski festival, na kome je jedan cijeli sprat bio posvećen rakijama…I tu sam otkrio najbolju od svih! Ovu koja se danas zove 'Yebiga'", kaže basista Faith No More.

"Yebiga" rakija se proizvodi na jednom imanju u blizini Kraljeva, gdje se jedna porodica već treću generaciju bavi tim poslom.

"Sve se radi tradicionalno, cijela mašinerija je pomalo rustična, ali sam shvatio da tako treba da bude. Čovjek koji je proizvodi ima doktorat iz fermentologije. On zna kako da proces očuva da bude tradicionalan, da ima istu jačinu i ukus bez obzira na rod šljive te godine. Sjajna kombinacija sofisticiranog znanja sa nenarušenim prirodnim procesom", objašnjava Bil Guld.

Kad je stigla prva tura Yebiga iz Srbije, Bil je spakovao ranac i krenuo da obilazim Zapadnu obalu, od jednog bara do drugog. 

"Niko nije znao ko sam…Pretstavljao sam se kao proizvođač rakije iz Srbije. Želio sam da čujem objektivno mišljenje o rakiji koju sam nosio u gepeku,ne da mi neko laska zato što sam Bil Gould iz Faith no More. Jednog dana sam ušao u mesto koje se zove “Tartine manufactury”, jedan odličan, poznat restoran. Menadžer me je lepo saslušao, otpio jednu čašicu i tražio da kupi nekoliko flaša. Odmah. Isto su reagovali na još nekoliko mesta. I tako sam pre mesec dana prodao moju prvu flašu", priča Guld.

Izvor: serbiantimes.com