"Osnovna razlika između ovog našeg digitalnog vremena, i ranijih razdoblja istorije je ta što svetom danas vladaju mediokriteti.

Oduvek je postojala manjina onih koji su pametni, talentovani, natprosečni u nečemu, i većina onih koji su mediokriteti, što bi se u žargonu reklo - averidži. Ali nekada je ljudsko društvo bilo naštimovano tako da konstantno izbacuje u prvi plan te natprosečne, jer su oni bili ti koji svojim vizijama, izumima i dostignućima vuku ostale napred u progres.

Danas je, rekao bih, prvo razdoblje u svetskoj istoriji kada je to drugačije. Sve na svetu je podređeno mediokritetima koji se veličaju, guraju u prvi plan i koji, na kraju, kroje sudbinu sveta.

Serije, filmovi, književnost, muzika, ideologije, zakoni, moda, pa čak i grane poput politike, nauke, filosofije ili religije, danas se poslovično svode na neke plastične predstave sopstva i prilagođavaju prosečnjacima koji onda to povodljivo, bezglavo gutaju, kritičkog stava bez, samo daj da možemo da razumemo, da svarimo, iseremo i idemo dalje ka novom šarenom objektu.

Istinski pametni, talentovani, natprosečni, duboki, se zamenjuju cirkuskim atrakcijama u vidu raznoraznih bradatih žena, zanimljivih ali besmislenih veština po internet videima, isforsiranih vunderkinda i ostalih "mečki koje igraju za dva groša" (često i za dž).

Otuda dolaze i različite bolesne dogme, iskrivljene realnosti, zamene teza kada su neke najosnovnije prirodne stvari u pitanju (odnos dobra i zla, crnog i belog, dobrog i lošeg, muškog i ženskog, normalnog i perverznog...), progresom se proglašavaju retrogradna kretanja u bizarno, a modernim i slobodarskim sve ono što je vekovima bilo, s razlogom, smatrano devijantnim i opasnim po ljudski um i duh.

Mediokriteti vladaju svetom, njima je sve danas podređeno, za njih se kuju imena novih zvanja i titula koja zvuče bombastično a zapravo su ništa, oko njih se grade fame koje su u suštini samo mehur od sapunice, prema njima se ravna ceo svet, dok su istinske vrednosti i ljudi koji ih osećaju, praktikuju i predstavljaju, potpuno skrajnuti u zapećak kao prevaziđeni, dosadni i anahroni. Problem je u tome što, iako je mediokritetima danas dostupno i dato sve, oni nikako ne mogu da vode ovaj svet jer su ipak mediokriteti i jebeno ga NE KAPIRAJU. Kao kad slepcu daš da vozi najbolji BMW. Bi on da vozi, ali džaba, jer mučenik ipak ne može. Šta mu vredi dobar auto.

Digitalizacija čovečanstva je, uz pregršt svojih prednosti, takođe i omogućila svakoj budali da dobije svojih 5 minuta pažnje i slave. Pa kad sabereš koliko budala ima na svetu i pomnožiš to sa 5, dobiješ realnost u kojoj se božanstvo zove Kardašian, u kojoj su vrhovni sveštenici oni koji nisu sigurni ni u svoj pol, a hoće da propagiraju nove ideologije, i u kojoj glupa masa hoće pošto-poto u digitalni etar, da bude poređena ili viđena sa istim tim budalama koje su trenutno u žiži slave.

Kao kad debilu daš rubikovu kocku, a on krene da je grize, da se njome lupa po glavi, da je udara o zid, sve samo ne ono što sa njome treba da se radi. Takvo je i današnje društvo koje troši svoju životnu energiju na šarenilo, na taštinu praznine, na obožavanje mediokriteta koji se pojavljuju u medijima i na sopstveno duhovno, moralno i intelektualno mrcvarenje, dok besomučno kopiraju, kopiraju, kopiraju, kopiraju, kopiraju, umesto da kreiraju.

Vreme mediokriteta je iz teorije konačno stiglo u praksu. Talentovani i pametni su se mahom povukli pred njihovim razularenim, prostačkim naletom i osvetom za hiljade godina trpljenja inferiornosti od strane baš tih pametnih i natprosečnih. Možda se vama koji ovo čitate, sada čini da preterujem ili da je ipak sve u redu sa svetom, ali ja vam kažem - najebali smo."

Autor: Dimitrije Vasiljević