Један од највећих српских научника био је много цјењенији у свијету, а протоком времена које је управо он математички тачно предвиђао, полако и ми сагледавамо његову величину.

Међутим, Милутин Миланковић један од великана српске науке који нема свој музеј. Његова документација је разбацана по мјестима на којима је живио и радио, по музејима, библиотекама и архивима.

Наса Милутина Миланковића сврстава међу 15 највећих умова науке који су изучавали планету Земљу. Аутор астрономске теорије климатских промјена, којом је објаснио мистерију ледених доба и тиме указао на опасност човјековог немара према природи, као да је био и пророк своје судбине. „Нисам се бринуо о томе како се стичу паре, већ како се стичу знања“, написао је. Многе генерације наших ђака и студената прошле су кроз школовање не знајући ко је Миланковић.

Највећи дио заоставштине Милутина Миланковића се налази у Архиву САНУ, али се драгоцјени списи налазе и у Архиву Србије, Архиву Матице српске у Новом Саду, Астрономској опсерваторији у Београду, па и у Железничком музеју.

Милутин Миланковић је умио да споји рад и задовољство

Када се оженио 1914. године, Миланковић је отишао у родни Даљ, гдје га је затекао Први свјетски рат. Аустрија је истакнуте српске интелектуалце затворила у логоре и Миланковић је завршио на граници између Мађарске и Аустрије.

Бечка научна јавност, међутим, подигла је глас, интервенисао је и предјседник мађарске владе и Миланковић је пребачен у Будимпешту, гдје је изнајмио стан, захваљујући богатој супрузи и могао је слободно да живи. Мађарска академија наука и Метеоролошки институт су му омогућили да ради код њих и то су можда било његових најплоднијих пет година рада.

У Мађарској академији налази се оригинални рукопис његове књиге Математичка теорија топлотних појава изазваних Сунчевим зрачењем, у којој је први пут објавио своју чувену теорију о климатским промјенама и којом је стекао свјетску славу.

Извор: ртс.рс