Душко Трифуновић је био један од најзначајнијих представника такозване естрадне, говорне поезије.

Преминуо је у Новом Саду, гдје је живио тешким избјегличким животом, и сахрањен је, према властитој жељи, у Сремским Карловцима. Сахрана је окупила мноштво незапамћено у тој историјској варошици.

Поп и рок музичари са простора бивше Југославије компоновали су музику на основу низа Трифуновићевих пјесама. Сматра се да је компоновано и снимљено око 300 његових пјесама. Антологијске су, у извођењу "Бијелог дугмета" пјесме "Шта би дао да си на мом мјесту", "Пристао сам, бићу све што хоће", "Главо луда"... Низ такође великих пјесама написао је за Индексе, Неду Украден, Здравка Чолића, Арсена Дедића, Жељка Јоксимовића.

Душко Трифуновић је аутор двадесетак збирки поезије, међу којима су "Златни куршум", "Победнички круг", "Шарена лажа", "Слободни пад", "Јетке приповетке", "Тумач тираније", "Буквално тако", "Поезија", "Шок соба", четири романа: "Гола сеча", "Казнени простор", "Анђел до анђела", "Давно и далеко", и више драмских текстова.

Трифуновић је у Сијековцу код Босанског Брода, 1933. године. У Сарајево је дошао четврт вијека касније, са занатом бравара.

Студирао је уз рад. Прву збирку "Златни куршум" објавио је 1958. године. На Телевизији Сарајево је био запажен као аутор култних, емисија "Шта дјеца знају о завичају".

Фронтал