Службама бденија и паљењем бадњака у православним храмовима најављује се Рођење Спаситеља чији се долазак на свијет слави као почетак новог времена и као најрадоснији догађај за хришћанство. 

У православне домове се на тај дан уноси бадњак, коме је Црква дала посебан смисао. На тај дан ујутро најстарији мушки укућанин усијече храстово или церово дрво - бадњак, који треба одсјећи са три ударца тако да падне на исток. 

Бадњак представља симбол дрвета које су, како каже предање, пастири донијели Јосифу и Марији да заложе ватру и загрију пећину у којој је рођен Исус. 

Бадњак се пали уочи празника и гори до Божића када се објављује радост Христовог Рођења. Догоријевање бадњака је симбол растанка са старим вјеровањима и прихватање нове свјетлости која долази са вјером у Новорођеног Христа. 

Сви обичаји имају смисао хришћанског заједништва, па се сматра да се људи окупљени око бадњака загријавају љубављу и слогом, а његову свјетлост уносе у мрак незнања и празновјерја. Највише народних обичаја код Срба везује се за Бадњи дан и Божић којима се дочарава догађај Рођења у Витлејему. 

Уочи Божића сламом се посипа под и домови се претварају у Витлејемску пећину у којој је рођен Богомладенац Исус који је повијен у сламу и којем су се најприје поклонили пастири. У сеоским кућама слама лежи и по три дана док се у градовима у домове уноси свежањ сламе која се поставља уз бадњак. 

Постоји обичај да се куће посипају житом и низ других ритуала којима се даје хришћански смисао јер је Христос дошао да људе зближи и нахрани и напоји својом науком и љубављу. "Ко је гладан нека дође к мени ја ћу га нахранити и које жедан нека дође к мени да пије воде живе", записано је у Јеванђељу Христовом. 

На Бадњи дан се пече божићна печеница, припремљена претходног дана, на Туциндан. У православним кућама Бадње вече је породични празник када се укућани окупљају око обавезно посне трпезе - посна јела, риба, суве шљиве, ораси... 

Божић је увијек први мрсни дан, ма у који дан пао, и дан када се црквама причешћују они који су поштовали правила Божићног поста. 

Бадњи дан и Бадње вече 6. јануара славе све православне цркве и вјерници који поштују Јулијански календар - Руска православна црква, Јерусалимска патријаршија, Света Гора, старокалендарци у Грчкој и египатски Копти. 

Православни вјерници данас обиљежавају и хришћански празник Оци или Очеви, који увијек пада у прву неђељу пред Божић. 

Тог дана, исто као на Материце, ђеца поране и унапријед припремљеним канапом, концем, шалом, марамом или каишем на препад везују своје очеве за ноге на исти начин као што су њих везивали на Ђетињце. 

Ђеца честитају празник, а очеви им онда дијеле слаткише и поклоне и на тај начин се "дријеше". 

Оци, Материце и Ђетињци су породични празници и за тај дан домаћице припремају свечани ручак на коме се окупи цијела породица. 

Ови празници и обичаји који су у вези са њима доприносе јачању породице, слози, разумијевању, поштовању између ђеце и родитеља, старијих и млађих, што све заједно чини породицу јаком и здравом, а породица је темељ друштва, државе и Цркве.

Извор: Срна