1. Efekat Pratfall 

Ako niste savršeni, ljudi će vas više voljeti.

Kada želimo da ostavimo na nekog utisak, tada neminovno ističemo najbolje strane svoje ličnosti. Ispostavilo se, da je to pogrešno: studije pokazuju da ispoljavaje svoje ranjivosti i slabosti, povećava nivo empatije za nas od drugih. Što više imate ne-kritičnih nedostataka, ljudi će se bolje odnositi prema vama .

Profesor, koji istupa pred auditorijumom vidno uzbuđen, publici izgleda pametniji od onoga koji govori veoma samouvjereno. Kada ste stidljivi i pravite gluposti na prvom sastanku – to je provjeren, ako ne i očigledan način da se svidite svom potencijalnom partneru.

Teorija je dobila naziv Efekat Pratfall i potvrđena od strane Elliot Aronson, dokotora filozofije i psihologije na Univerzitetu Stanford.

U principu, griješiti – nije samo normalno, već i korisno. U svakom slučaju, sve dok god vaše greške ne nanose štetu drugima.

2. Pigmalion efekat

Ako više očekujete, više ćete i uraditi.

Ovu teoriju prvi je testirao psiholog Robert Rozental. Sprovodio je IQ-testove u školama, zatim nastavnicima saopštavao lažne rezultate. Ta djeca čiji IQ bio viši nego kod drugih, navodno su pokazala “prosječne” rezultate. I ona koji su zaista pokazali prosječne rezultate, nastavnicima je rečeno da su to vlasnici najboljih mozgova. Što se desilo posle toga?

Učenici koje su nastavnici smatrani inteligentnijim, počeli su da uče bolje. To je zato što su očekivanja nastavnika od ovih učenika bila veća nego od ostalih. Sve veći pritisak na učenike natjerao ih je da uče bolje. Zaključci Rozentala, ne odnose se samo na obrazovanje.

“Vaša očekivanja stvaraju vašu realnost.” – zaključuje on.

U principu, ako želite da postignete u životu nešto značajno, morate da sebi postavite nerealne ciljeve i precijenite svoje sposobnosti za njihovo ostvarenje. I to radi.

3. Paradoks izbora 

Što više imamo opcija za izbor, manje smo zadovoljni odlukom.

Logično, se čini da što više imate opcija da je to bolje. Prodavnica sa velikim asortimanom sviđa nam se više od male prodavnice. Kada je predloga u pogledu karijere mnogo, mislimo da ćemo sigurno napraviti dobar izbor.

Ali psiholozi Mark Lepper i Sheena Iyengar dokazali su da nije tako. Istraživači su u eksperimentu ponudili jednoj gurmanskoj grupu koji su došli u prodavnicu, da izaberu besplatno jedan od šest različitih vrsta džema, a drugoj – jedan od 24. Rezultati su pokazali da je 30% ljudi koji su birali jednu od šest opcija bilo zadovoljno svojim izborom. Od onih koji su birali jedan džem od 24 bilo je zadovoljno samo 3%.

Ovaj fenomen je otkrio psiholog Barri Schvartz. On savjetuje da vas ne bi napustio osjećaj zadovoljstva, da se vještački treba ograničiti broj opcija. Uzgred, to objašnjava zašto su korisnici Apple tehnologije zadovoljniji od korisnika drugih marki. Ili zašto se oni koji kupuju hranu u malim prodavnicama, osećaju zadovoljnije nego posjetioci velikih hipermarketa.