Šta se čitalo, odnosno, bolje reći šta se prodavalo 2024.u Banjaluci i Republici Srpskoj? Do pouzdanih podataka ne možemo baš nikako doći, jer kod nas nema niko ko bi o tome vodio računa. U Hrvatskoj i Srbiji postoje neki ljudi koji o tome pišu po časopisima o knjigama i izdavaštvu, te po raznim portalima. Najveći problem kod nas je u tome što kod nas kopirnice prodaju više knjiga nego knjižare i što neki srednji i manji izdavači iz Srbije prodaju „na crno“ veliku količinu knjiga preko olx-a, instagrama, fejsbuka i inih platformi. Da se pokaže koliko je stvar potpuno suluda i nadrealna dovoljno je reći da na ulazu na Pravni fakultet na kojem se proučava predmet „autorska prava“ imate kopirnicu u kojoj bez ikakvih problema kupite kopiju najnovijih izdanja. Na ulazu na Filozofski fakultet, takođe. Fakultet tzv.humanističkih nauka. To što prevodioce, dizajnere, izdavače i ine učesnike u proizvodnji knjiga zakidate za njihov dio zarade, nikom ništa. I onda se neko pita zašto je Alan Ford kod nas čitaniji nego bilo gdje drugdje. Eto, zato, što je Alan Ford i Top lista nadrealista naša suština. Da ne kažemo da su zaptiveni u našu ontologiju. No, nebo je plavo, trava je zelena i život teče dalje. I biće bolje.

Racionalni ljudi su veoma skeptični prema prodaji i čitanju knjiga u BiH. Zaista, kad uzmete poznatu knjigu Zorana Bajbutovića „Arhitektura školske zgrade“ u njoj možete naći podatak kako je autor bio vođa projekta nastalog sedamdesetih godina dvadesetog vijeka „hiljadu škola u BiH“ koji je nastao u vrijeme dok je „nepismenost bila još uvijek na visokom nivou“. Skeptični su u posjedu dijela istine. Drugi dio istine je da se nešto ipak i čita. I da nije sve samo trash.

Iz našeg jedinog aktivnog lanca knjižara „Kultura“ koji posluje u desetak gradova u oba entiteta kažu da su im najprodavaniji naslovi „Ljubav u doba kokaina“, jedan super-trash roman o ničemu, „Poslednji sati“ Jelene Bačić-Alimpić, „Deca zla“ i „Pod tuđim suncem“ Miodraga Majića, koji bilježi 25.izdanje, te „Mit o normalnom“ Gabora Matea.

Knjige Gabora Matea jako dobro su se prodavale svuda po BiH, posebno „Rasuti umovi“ i „Kada telo kaže ne“. Mate je postao i zvijezda instagram reelsova i to sigurno doprinosi velikoj popularnosti njegovih knjiga.

Iz banjalučke Riznice dojavili su nam da su ubjedljivo najtraženiji naslovi Nenada Gugla „Umro sam u petak“ i „Živeo sam milion godina“, knjige „Sve je u mislima“ i „Kaži mi jedan razlog da živim“ grčkog psihologa Elevteriosa Elevteriadisa, „Poverenje: sloboda od potrebe za kontrolom sveta“ Haralampija Papadopulosa i „Knjiga o Milutinu“ Danka Popovića.

Iz Prijedorske Nostalgije za 2024.izdvajaju „Tragedija genija“ Vladimira Stanojevića, „Samom sebi“ Marka Aurelija, „Mali princ“ Sent-Egziperija, „Psihologija novca“ Morgana Housela i svi naslovi Žarka Lauševića.

Iz Banjalučke Ramajane kažu da je „Poslije zabave“ Steve Grabovca daleko iza sebe ostavila sve. Uz nju se ponovo vratio i njegov prvi roman „Mulat albino komarac“. Potom „Samom sebi“ Marka Aurelija, ali i knjige Seneke i drugih stoika. Stoicizam je inače doživio neobjašnjivu renesansu zadnjih godina, kao i sve dalekoistočne filosofije. Tako se na listi najprodavanijih knjiga našla i „Mala knjiga stoicizma“ Jonasa Salcgebera, „Bhagavad-gita“, „Filozofija pešačenja“, „1000 zašto 1000 zato“ i razne knjige iz domena samopomoći, kao npr „Okruženi idiotima“, jer svi mislimo da je problem isključivo u drugima, te da su drugi idioti, a mi, jelte, neshvaćeni genijalci. No, za unutrašnja ogledala želimo nam manje trasha, manje malograđanske snobovštine, a više ljubavi i praštanja i upiranja prsta u sebe.

Srećni praznici.