Ako ste krajem 1960-tih i ranih 1970-tih živeli u Jugoslaviji i žudeli da čujete novu muziku, i to onu još uvek ne tako prisutnu na prostorima koje su na Zapadu nazivali „iza Gvozdene zavese", svakog ponedeljka biste, nešto pre osam uveče, uključili prvi program Radio Beograda.

Kada bi se sa zvučnika čula bas deonica pesme Down on the corner grupe Creedence Clearwater Revival, slušaoci su znali da počinje Veče uz radio, prva radijska emisija posvećena rokenrol muzici u Jugoslaviji.

„Za ono doba, to je bio dvosatni internet u sedam dana", kaže za BBC Petar Janjatović, muzički novinar koji je zajedno sa kolegom Pecom Popovićem i urednikom - pokojnim Nikolom Karaklajićem, pripremao ovu emisiju.

Ono što je u to vreme ljubiteljima muzike značio Radio Luksemburg ili muzički program BBC-ja, to je domaćim slušaocima bila emisija Veče uz radio.

Urednik Nikola Karaklajić je kroz emisiju otvorio vrata velikom broju domaćih bendova.

„Nikola je omogućio snimanje pesme Čudna šumaYU grupe na Radio Beogradu", priča Janjatović.

Karaklajić je povezao bend sa Draganom Nedimovićem, koji je tekst za Čudnu šumu napisao upravo u stanu u Beogradu u kom razgovaram sa Petrom Janjatovićem.

„Svaki put kada je čujem na radiju, počnem da se smejem i zamišljam u kojoj sobi je napisao koji deo", kaže Janjatović.

Petar Janjatović se danas bavi muzičkim izdavaštvom

U stanu u soliteru na Južnom bulevaru sada se nalazi predstavništvo izdavačke kuće Dallas Records, čiji je Janjatović direktor.

A rad sa YUgrupom je samo „sitnica", jedan od mnogih bisera koji se vezuje za emisiju Veče uz radio i doprinos Nikole Karaklajića i njegovih saradnika.

Muzika uz partijsku knjižicu

Kako priča Janjatović, Karaklajić je imao „sjajne diplomatske i šahovske veštine", koje su mu pomogle da ubedi direktore radio Beograda zbog čega je važno da jedna ovakva emisija postoji u Jugoslaviji.

„Fascinantno je, jer Nikola nije bio član partije, dakle - ne neko ko je mogao kroz razne partijske varijante nešto da izgura", kaže Janjatović.

„Ali očigledno su neki ljudi prepoznali da je rokenrol dobra varijanta za komunikaciju sa mladima."

Prva emisija je emitovana 10. novembra 1968. godine, na dan radija.

Mnogo više od muzike

Nikola je Petru, tada mladom novinaru, na samom početku objasnio koncept rada na ovoj emisiji.

„Rekao mi je - okej, muzika, to je sve super - ali muzika je fenomenalan most da sa mladima pričamo o različitim stvarima."

Gitarista YUgrupe Žika Jelić kaže da je Nikola Karaklajić mnogo uradio za mlade na ovim prostorima.

„Nije on samo pomogao nama koji se bavimo rokenrolom. Bilo koja vrsta stvaralaštva, koja je vredela da se promoviše - Nikola je to radio", kaže Jelić za BBC.

Stvaranje scene

Kako objašnjava Janjatović, rokenrol se šezdesetih godina u Jugoslaviji svirao na specifičan način.

„Do tada su bendovi najviše svirali tuđe, strane stvari i trudili se da ih što vernije odsviraju - to nisu bile obrade, to su bile kopije".

A onda, početkom sedamdesetih, gotovo preko noći nastaje autorski rokenrol, a novinari emisije Veče uz radio nisu samo pratili jugoslovensku muzičku scenu, oni su je i stvarali.

Kako privatni prostori za snimanje nisu postojali, gotovo jedina mogućnost je bilo snimanje u studiju radio Beograda.

„Studio Šest je bio jedan od boljih studija u Jugoslaviji, a Nikola je obezbeđivao određenu količinu sati za bendove da u njemu snimaju", priča Janjatović.

U emisiji su predstavljani najnoviji snimci, među kojima je i album Naši dani zagrebačkeGrupe 220, koji se smatra prvim jugoslovenskim rok albumom.

Karaklajić je uticao na nastanak bendova poput YU grupe, Sa vremena na vreme, Pop Mašina, Zlatni dečaci, Porodična manufaktura crnog hleba i mnoge druge.

Šansa i prostor za „onog klinca sa gitarom"

Oni koji ga poznaju, kažu da je stalno radio na širenju scene i da se uvek trudio da pruži prostor novim perspektivnim muzičarima.

Petar se priseća kada je Nikoli predložio da uradi intervju sa grupom Leb i sol, nakon njihove pobede na Subotičkom festivalu.

„A on mi odgovara 'Neću, ne volim da vičem u horu. Hajde nađi nekog ko još nije otkriven, kome ćemo pomoći'. To je fenomenalno", priča Janjatović.

Dodaje da su ga takvi saveti, kojih je bilo mnogo, naučili da kopa muziku.

„Posao rok kritičara je da ukaže slušaocu ili čitaocu na nešto što je dobro ili što nije, a ne da viče da je Bijelo dugme najpopularnija grupa u Jugoslaviji - pa to svi znaju!"

Igra rokenrol cela Jugoslavija, bukvalno

Veče uz radio je na prostoru Jugoslavije bilo slušanije od programa stranih stanica.

Tome su, sa jedne strane, doprineli tehnički uslovi, jer je prijem bio mnogo kvalitetniji, ali mnogo jača veza sa publikom je bio jezik koji je razumeo višemilionski auditorijum.

„Tada je mali broj ljudi znao engleski jezik, a ovakva emisija im je davala širu sliku", kaže Janjatović.

„Bitno je zamisliti kako je izgledao život petnaestogodišnjaka, na primer, u Paraćinu sedamdesetih - nema kafića, klubova, tamo čak ni ne dolaze ljudi sa gitarom da sviraju."

Veče uz radio se pratilo širom Jugoslavije, i mnogo pažnje je posvećivano slušaocima iz manjih sredina i njihovom aktivnom učestvovanju u stvaranju emisije.

„Slušaoci su pozivani da šalju petnaestominutne priloge koje su, ko zna kako, snimali i montirali po manjim mestima", priča Janjatović.

On je posećivao mnoga mesta u Srbiji kako bi autorima najzanimljivijih priloga pomogao da naredne snimke urade profesionalnije.

Kaže da i dan-danas, kada putuje, sreće ljude koji su odrastali na emisiji.

„To je mnogo veliki profesionalni kompliment, da se neko seća šta si ti rekao pre 40 godina na radiju."

Radio uživo

Pored snimanja u studiju i izdavanja ploča, Veče uz radio je organizovalo i koncerte po Beogradu, najčešće povodom rođendana emisije, 10. novembra.

Tako je na taj dan 1974. godine organizovan veliki koncert u beogradskom Domu sindikata na kom su svirali Bijelo Dugme, Pop mašina i Smak. Taj koncert će ostati upamćen i kao prvi nastup grupe Smak pred beogradskom publikom.

Ali koncert koji će mnogi pamtiti održao se na Dan mladosti 1972. godine na tada potpuno nečekivanom mestu - brodu.

YUgrupa je pred pedeset odabranih fanova svirala na brodu vojne mornarice koji je od osam do deset uveče kružio Savom i Dunavom.

Koncert je, naravno, emitovan uživo.

„Ljudi kažu da su imali utisak da slušaju radio Luksemburg, jer se taj radio ranije nalazio na brodu u neutralnim vodama", seća se Žika Jelić iz Ju grupe.

„To smo i mi radili na Dan mladosti (25. maja) i tako se i čulo, sa smetnjama, što je bila direktna asocijacija na radio Luksemburg."

Veče uz radio van Jugoslavije

Pored intervjua sa jugoslovenskim muzičarima, u Veče uz radio su se „uključivali" i autori iz inostranstva.

Peca Popović je često išao u Englesku, donosio nove ploče i radio intervjue sa muzičarima.

„U to vreme, kada kažete 'Ja radim najslušaniju rok emisiju u Jugoslaviji' - to je svakoj diskografskoj kući bila zlatna koka", priča Janjatović.

Slušaoci su tako mogli da čuju intervje sa Tomom Džonsom i Rorijem Galagerom.

Janjatović dodaje i da se u program uključivao izvesni Mark Istern, BBC novinar koji je studirao srpsko-hrvatski i ruski jezik i slao kratke preglede liste Top of the pops sa semplovima pesama.

„Čujete 'Javljamo se iz BBC studija, Mark Istern, specijalno za Veče uz radio' - to je bio spektakl, da imaš Engleza koji ti se obraća na tvom jeziku."

Zahvaljujući emisiji Veče uz radio dolazi i do nastupa YUgrupe u čuvenom Marki klubu u Londonu.

Nastup je sniman magnetofonom i emitovan u kao prvi koncert nekog jugoslovenskog rok benda u kultnom klubu u centru Londona.

Utabana staza i kraj jedne ere

Svaka emisija se završavala Grom listom, izborom najaktuelnijih rok numera.

Ali 1986. godine, na punoletstvo, emisija Veče uz radio je nestala je sa radio talasa.

Nikola Karaklajić je napustio emisiju još 1981. godine, a Petar Janjatović je dve godine ranije prešao na štampano novinarstvo.

Priliv informacija je bio drugačiji, a ekskluzivnost koju je emisija Veče uz radio imala, polako se gubila.

„Kada imaš Studio B, Radio 202 i slične stanice po čitavoj zemlji, koje vrte rokenrol 24 sata dnevno, tvojih dva sata postaju hendikepirani", priča Janjatović.

Dodaje da je ogroman broj ljudi prošao kroz redakciju i da je rad sa Nikolom Karajlićem bila „jedna mala škola, ne samo rokenrol novinarstva, nego novinarstva uopšte".

Emisija se ugasila, Jugoslavija se raspala, a eks-Ju rok se i dalje čuje na radio stanicama, u klubovima, pa čak i na svadbama.

Svidelo se to ljudima ili ne.

Izvor: bbc.com