Након што је остао без родитеља и седморо браће и сестара, придружио се Шестом артиљеријском пуку Дринске дивизије. Преживео је албанску голготу, а из рата се вратио као дванаестогодишњи подофицир.

Управник Музеја "Јадар" у Лозници Горан Вилић каже да је преко 70 милиона војника било укључено у тај ратни вихор.

"Само је један Момчило Гаврић, само један случај да је војник имао само осам година када је ступио у српску војску и придружио се српским војницима, прокрстарио сва ратиша од 1914. до 1918. године", истиче Вилић.

Момчило Гаврић, сто година након завршетка рата, симбол је и све деце која су прерано изгубила своје дјетињство. Слике храброг али рањеног и изгладнијелог дечака обишле су свијет, а сам Момчило дуго је и од своје породице крио животну причу.

Његов син Бранимир Гаврић сјећа га се као веома скромног човека.

"Као такав ће нам остати дугом сјећању. Поносан сам ја и цијела фамилија Гаврића што носимо његово име и његово презиме", каже Бранимир.

Најмлађи војник рођен је у селу Трбушници код Лознице, одакле је и кренуо у рат. Након улице са његовим именом, на обиљежавању стогодишњице ослобођења тог града у Првом свјетском рату, грађани Лознице сачували су од заборава његов лик и дјело.

Велика добротворка лејди Пеџет, Момчила Гаврића називала је српским витезом. Грци су му подигли златну плочу на Крфу, а француски предсједник Франсоа Митеран га је одликовао орденом.

Двадесет пет година послије смрти, овај херој добио је свој први споменик у Србији.

Извор: rtrs