Otud je razumljivo pitanje koje je nedavno postavljeno u kvizu „Potera“ na RTS-u. „Koji je tačan oblik: a) rajsferšlus, b) rajvešlus ili v) rajferšlus“? Vjerovali ili ne, takmičar se opredijelio za varijantu (b). U stvarnosti većina ljudi kaže rajferšlus, a ispravno je samo rajsferšlus, jer je to njemačka složenica Reisverschluss, od reissen – cijepati i Verschluss – zatvarač.

Strane riječi nisu jedine čiji nam oblik zadaje teškoće. Inž. Vladimir Lapčević se pita zašto meteorolozi, najavljujući promjene temperature, redovno govore o podeljcima, umjesto ranije uobičajenih stepeni. Ja nemam utisak da je stepen zanemaren, ali tačno je da s njim nemamo nikakvih nedoumica. Što se tiče podeljka, u šestotomnom Matičinom rječniku postojala je i varijanta podelak, s genitivom podelka. Ona se nalazi i u Pravopisu, ali s genitivom podeoka, množina podeoci. Još gore je u ijekavskom: u Šipkinom Pravopisnom rečniku nalazimo podjeljak, podjeljka, podjeljci i rjeđe podjelak, podjelka, podjelci, uz napomenu da je pogrešno „podjeok“, „podiok“, kao i ekavsko „podeok“... Možda je to razlog što se u jednotomnom Matičinom rečniku (2011) pod(j)elak uopšte ne pominje, nego samo pod(j)eljak.

Donekle je sličan slučaj riječi kolac. Slobodan Kozarčić mi piše da je u „Blicu“ naišao na oblik „glogovog kolca“, pa se pita kako se od gloga može napraviti malo kolo. I ovdje, stariji Matičin rečnik dopuštao je za kolac genitiv koca i kolca, množinu koci i kolci, kočevi i kolčevi, dok jednotomnik i Pravopis priznaju samo oblike bez „l“. U istom listu našem čitaocu zasmetao je oblik „procureo“. Ovdje rečnici dopuštaju samo oblike curiti, curio, procuriti, procurio, dok Pravopis kaže da je curiti „u ek. i ijek., bolje nego cureti, curjeti)“.

Očigledno postoji potreba da se naši normativni priručnici još malo bolje usklade među sobom. Neka stopostotno jednoobrazna, neoboriva pravila pritom ipak ne možemo očekivati, jer je jezik po samoj svojoj prirodi kolebljiv i u stanju stalne promjene.

Autor: Ivan Klajn