U ovom gradu  žive prilično mršavi ljudi i prilično zgodne žene.  Portland je pun parkova i zelenila, a grad živi na rijeci. Voda se pije iz česme, što je neobično za Ameriku.  Izgleda da se najveći broj ljudi bavi nekim sportom, to trči, vesla, vozi bicikl, planinari, što svakog poštenog intelektualca strašno nervira. 

Portland je poznat po tome da nema nijednu poznatu rok grupu. Po gradu možete da vidite klince u različitim fazonima od gota i industrijala, preko skejtera do hipika, ali je sasvim jasno da im fale crnci. Kineze ili bolje reći kosookih je dosta, ali od njih se nećeš naslušati RnR. Ovdje je legalizovano korišćenje marihuane za lične potrebe i u sred dana možete da vidite i mlade i stare kako sjede u parku duvaju, ali džaba droga, kad nema hita. Kada već govorimo o drogama, najveći problem su amfetamini i krek. 

Ovaj grad je poznat i po tome što nema bejzbol tim, ali je popularan fudbal koji iz meni nepoznatih razloga zovu soccer. On je i košarkaški grad i u njemu je onomad igrao i Dražen Petrović. Naravno da se igra i hokej. Možda je ovo jedan od najevropskijih gradova koje smo do sada posjetili. 

Priča se da u Portlandu ima mnogo svingerskih i striptiz klubova, prošao sam pored nekih ali nisam imao hrabrosti da uđem.   

Za ovih nekoliko dana, koliko sam već ovdje, stekao sam utisak da stanovnici Portlanda veoma brinu o svom gradu. Nema smeća po ulicama,  nema vikanja, nema nervoze, ali ima ekologije i aktivizma. Tramvaji su im besprijekorno čisti i uredni. Nekako je sve na prvi pogled harmonično i usklađeno sa prirodom, ali nisam siguran šta bi sve prokuljalo iz te naizgled mirne površine. 

Ovdje sam prvi put u životu koristio usluge ubera i čini mi se da to prilično dobro funkciniše. 

U centru ovog grada postoji ulica sa kioscima gdje se pravi kineska, vijetnamska, tajlandska, meksička, turska i ko zna kakva još hrana. Tu je IN kupovati ručak i ručati u parku ili na trgu.

Posjetio sam njihovu knjižaru za koji kažu da je jedna od najboljih u SAD. Prostire se na četiri sprata  u njoj možete da kupiti i nove i polovne knjige. Neke od njih koštaju i po pet dolara. Ono što je fascinantno je da je puna ljudi i djece, a za svakog ima po nešto od stripa do kuvara.  

Takođe je interesantno da u Parlamentu države Oregon poslanici nisu profesionalci. Oni dobijaju neku platu za to što rade, ali to nikako nije dovoljno za pristojan život. Da bi prežeivjeli oni moraju da rade još jedan posao, koji će im omogućiti da pristojno žive. Prilikom glasanja za neki zakon nema suzdržanih, ili jesi ili nisi za. 

I pored toga što su poslanici smalo plaćeni kažu da je Oregon jedna od najmanje korumpiranih država u SAD, ali niko ne može racionalno da objasni zašto je to tako. Da li zbog razvijene svijesti kod političara da je to samo po sebi loše, da li je to sistem vrijednosti koji se usvaja od malih nogu ili zbog građana koji obožavaju društveni aktivizam i ulicu kao način upražnjavanja demokratije? Šta god da je u pitanju daje rezultate. 

U Portlandu ima mnogo ljudi koji žive na ulici. Ni u Vašingtonu, ni u Sent Luisu nisam vidio toliko beskućnika. Prose na raskrsnicama i odmaraju na ulicama. Tuga je to vidjeti, ali kažu to je još jedna od karakteristika Amerike. Stanovnici Portlanda su mi pričali da je život u poslednjih godinu i po poskupio za nekih 80%, što mnogim njegovim stanovnicima  predstavlja veliki problem. Neki odlaze, a neki postaju beskućnici. 

Odoh za Picburg!!!

Autor: Srđan Puhalo