Intervju

Bolje se sto puta vratiti nego rđavim putem ići

Zar nije bolje ovako?

Dvadesetjednogodišnji Nemanja Cvetković iz Jagodine nedavno je pokrenuo projekat stvaranja dokumentarnog filma "Zar nije bolje ovako?", kojeg realizuje zajedno sa kolegama/vršnjacima iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Dokumentarni film izražava jednu lijepu priču o zajedništvu, podršci i druženju, širi toleranciju i ruši nacionalne barijere. Razgovarali smo sa Nemanjom o samoj ideji filma, njegovoj realizaciji, potencijalnim dolaskom u Banjluku...

S.B. Kako ste uspjeli da se okupite i dogovorite o snimanju jednog ovakvog filma? Da li ste se znali od prije ili vas je sama ideja povezala?

Ja sam snimio kratke video klipove i poslao studenskim stranicama "Spotted: Sarajevo" i "Spotted: Sveučilište u Zagrebu" i predstavio ideju, a ideja je bila da snimimo dokumentarni film. Na kraju sam rekao, možda ovo smešno zvuči, ali 'ajde, možda i uspe. Ljudi su krenuli masovno da mi se javljaju oduševljeni idejom, krenuli smo ka zajedničkom cilju, a to je snimanje dokumentarnog filma koji će se zvati "Zar nije bolje ovako?". Niko se nije znao pre mog videa, čak se ljudi u istim gradovima nisu poznavali. To je i sama draž svega ovoga. Mi želimo da pokažemo realnu sliku današnje omladine. A to ćemo jednostavno pokazati ako budemo potpuno iskreni, a ja sam ponosan na ove ljude jer to stvarno i jesu. 

S.B. Možete li ugrubo otkriti o čemu se radi u scenariju i u kom pravcu će film ići? 

U filmu ćete videti kako je došlo do našeg okupljanja, i naravno, pre svega ćemo akcenat baciti na druženje, na naš "mladi" pogled današnjeg Balkana, a sve to kroz neku prizmu kulture, noćnog života i svega ostalog što nas čini mladim osobama koje su jednostavno rođene na Balkanu i bore se da naša budućnost bude mnogo bolja nego što je danas. 

S.B. Koliko košta jedan ovakav projekat, da li imate novca za realizaciju i ko vas je sve podržao?

Projekat nije skup, ali za nas mlade jeste, jer i sami smo svesni u kakvim uslovima živimo i da teško tako nešto možemo isfinansirati. Nama je potreban mali novac za ljude koji će snimati, jedan mini bus. Nemamo trenutno novac, ali šaljemo projekat raznim fondacijama i kompanijama. Mi smatramo da je ovo veoma bitno za naš region, a da ovaj film neće biti jedini projekat već da je ovo samo početak i jedan mali segment. Želimo da postanemo svetla tačka mladih ljudi na Balkanu. Svesni smo da se to godinama gradi i da ne može doći preko noći zato i ulažemo maksimalan trud. Potrebno je mnogo toga uraditi da bi bar naša deca živela srećnije. Trenutno smo samo dobili podršku gospodina Jasmina Imamovića i grada Tuzle. Oni su rekli da će pokušati da urade sve što je u njihovoj mogućnosti. I mi smo im veoma zahvalni na tome. Jer kada ste na početku svi beže od vas, jer niste komercijalni. Mi nismo komercijala možda je u tome problem. Ali mi imamo svoj cilj, svakako ako jednog dana postanemo veliki znamo kako ne treba, a prave vrednosti ćemo uvek poštovati.

S.B. Da li sada znate kada i gdje će biti premijera filma? Dolazite li u Banjaluku?

Premijera će sigurno biti u Beogadu, Tuzli i Jagodini. Ali nadamo se i u ostalim gradovima gde će se film snimati kao i u gradovima širom Bosne i Hercegovine, Srbije i Hrvatske. To ne zavisi isključivo od nas. Mi smo rekli da hoćemo što veći broj premijera, da se naš film vidi i da se ljudi upoznaju sa ovim što mi  radimo. Nadamo se da će premijera biti i u Banjaluci, kao i u ostalim gradovima. 

S.B. Planirate li nastavak saradnje sa vašim vršnjacima i da li ćete se u budućnosti baviti kinematografijom?

Naravno kao što sam rekao ovo je samo mali projekat i nećemo stati na ovome. Ovo je samo prvi korak, želimo kroz razne projekte da ujedinimo mlade ljude u regionu. I da postavimo svima pitanje "Zar nije bolje ovako?". Da postavimo sebi pitanje zašto se seliti, zašto ne učiniti nešto dobro za NAS, za našu decu? Zašto ne učiniti naše države mnogo boljim za život i za mlade ljude. To je veliki put ali budućnost je naša, samo je potrebna volja, a mi volju imamo. 

Rekao bih za kraj da se bolje sto puta vratiti nego rđavim putem ići, a svrha postojanja nas je da se međusobno upoznajemo, sarađujemo, razmenjujemo iskustva i međusobnom pomagažemo. Samo tako možemo da idemo dalje!

Razgovarao: Stefan Blagić
Komentari
Twitter
Anketa

Da li će novi američki predsjednik Donald Tramp učiniti svijet boljim mjestom za život?

Rezultati ankete
Blog