Iz ugla duplog Brisela - kao glavnog grada i EU i Belgije - najbolje bi bilo kad bi se barem privremeno zaustavilo vreme, tako da se problemi mogu rešavati u miru, jedan po jedan, onako redom kako se i pojavljuju na listi idealizovanih vrednosti.

Samo tako se i može razumeti da upravo s vrhova evropske administracije stižu panični glasovi o kraju Unije - bilo zato što je "svaki peti Holanđanin" glasao protiv Ugovora o pridruživanju sa Ukrajinom, ili zato što je austrijski predsednik Fišer u poseti Moskvi odlučno izjavio "Mislim da bi trebalo početi da se razmišlja o potrebi da možda polako skidamo sankcije Rusiji", ili zato što je nemačka televizija opet objavila humoresku o turskom predsedniku Erdoganu.

Pre se znalo - desnica je bila "evro-skeptična", dok su ostali, sa različitim stepenom euforije, radili na postizanju istorijskog cilja ujedinjenog kontinenta.

Desničari su bili neprijatelji sa kojima je (moderna) Evropa lako izlazila na kraj: Dovoljno je bilo nazvati ih nazadnim, rasističkim revizionistima zadojenim mržnjom, da ih se svede na status otrovne pečurke na zajedničkom evropskom putu.

Zašto nam je sad odjednom i sama EU administracija postala evro-skeptična? Smeju li to oni, da li su im malodušje, kukavičluk i odustajanje deo mandata?

"Sa Unijom je sve u redu, samo treba promeniti glasače", ironično komentariše austrijski novinar Kristian Ortner na svom blogu.

Integracija migranata, dezintegracija društva

Što se tiče migracione krize, Unija je uspela u nastojanjima da na kratko zaustavi vreme - Balkanska ruta je zatvorena, broj novih dolazaka drastično smanjen, čak do mere da se u službenom Berlinu prošle nedelje čula izjava kako je "kriza prevaziđena".

Političar najzaslužniji za predah koji je time priušten Uniji je austrijski ministar spoljnih poslova Sebastian Kurc. Ima ih još zaslužnih, ne samo u Austriji, ali Kurc je lice evropske migracione politike ovog trenutka, onako kako je nemačka kancelarka Merkel njeno naličje.

Bečki gradonačelnik Mihael Hojpl sada traži ostavku Sebastiana Kurca. "Zahtev za ostavkom" je novinarska interpretacija, ali Hojpl je svoju izjavu namerno dao tako uvijeno da se ne zna da li je on traži, priželjkuje, konstatuje ili samo koristi kao priliku za etičku invektivu.

"Što se mene tiče, Kurc više nije ministar integracije", kaže Hojpl, što bi trebala biti igra reči i dosetke na činjenicu da Kurc u svojoj tituli ujedinjuje tri resora - spoljnu politiku, Evropu i integracije.

Kurc je dakle, što se tiče moćnog socijademokratskog političar Hojpla, upravitelja nad jednom četvrtinom stanovništva Austrije, još samo dve trećine ministar.

Integracije su mu "oduzete" na moralnom planu, zato što prošle godine nije uspeo da integriše sto hiljada, mahom neobrazovanih muslimanskih izbeglica, zato što je rekao da bi novi takav talas srušio austrijski društveni i ekonomski sistem, i zato što je Grcima demontirao ulogu "migracionog tur-operatera" (termin Fajman).

Johana Mikl-Lajtner, druga ministarka koja se uz Kurca profilisala kao idejni kreator zatvaranja Balkanske rute, upravo je, juče u subotu, smenjena s dužnosti.

Službeno, to je nagrada a ne svileni gajtan, jer ona samo odlazi na novu dužnost u pokrajinu Donju Austriju, gde bi uskoro zamenila guvernera Ervina Prela, koji je pred penzijom.

Od ministarke za "grube poslove", Mikl-Lajtner postaje pokrajinska "guvernanta", Kurz gubi trećinu kapaciteta, "crveni" Hojpl javno dezavuiše svog formalnog šefa Fajmana, dok se migraciona kriza ne kreće ka svom kraju, već samo ulazi u novu fazu.

Hag Kijevu: Non pasaran!

Tek trećina biračkog tela Holandije je izašla na referendum o ratifikaciji ugovora o pridruživanju EU-Ukrajina, ali njih dve trećine su bili protiv.

U principu, niža matematika - ali ne i za službeni Brisel. On u tom odbijanju nije video strah evropskih građana od koruptnih ukrajinskih političara i neodgovornih kijevskih elita, nije pročitao zabrinutost zbog NATO prodora na istok, već rušenje "zajednički dogovorene politike istočnog proširenja na osnovu evropskih humanističkih vrednosti".

Dobar deo štampe nemačkog govornog područja, šta više onaj bolji i kvalitetniji deo, uleteo je u klopku i umešao se u žalbeni hor iz Brisela, takođe objavljujući kraj snova o ujedinjenoj Evropi. Po sistemu, ako dve trećine od jedne trećine pravno neobavezujućeg referenduma spreči Uniju da duboko zađe u rusko dvorište, gotovo je sa istorijskim projektom ujedinjene Evrope! Što je bilo za pevanje, otpevali smo, buduće generacije nam nikad neće oprostiti nedostatak sluha!

Pri tome glavni problem čak više nije ni samo postojanje sankcija, već činjenica da je javni diskurs o njihovoj svrsishodnosti praktično zatvoren, evropski dijalog, bilo na nivou medija ili funkcionalnih elita je potpuno utihnuo.

Rečeno terminologijom sociologa Maksa Vebera: U Evropi se više ne razgovara o ciljevima ruskih sankcija, već samo o metodama produženja i optimiranju njihove konstrukcije.

Iz bečkih diplomatskih krugova RTS saznaje da je Brisel spreman i voljan da sankcije protiv Moskve održava na snazi još nekoliko narednih godina, bez obzira na suprotna mišljenja koja se čuju u pojedinim zemljama članicama.

Zašto se još samo razgovara o metodama, a ne o ciljevima? Zato što je Brisel, uz motivacioni trening iz Berlina i Pariza, izgradio konstrukt političke budućnosti kontinenta dva sprata iznad nivoa po kome se kreću stvarnost, racionalnost i realni ljudi, a svako dovođenje u pitanje i najsitnijeg elementa iz tog konstrukta proglasio udarom na temlje istorijskog projekta Evrope.

Marks bi to nazvao ideologijom, Karl Manhajm utopijom, ruski vic „zapadnim politbiroom", ali suština u sva tri slučaja ostaje ista: da Brisel počinje da mesi i oblikuje realnost, kao što se ona nekad mesila i izlivala u modle u komunističkim petoljetkama.

Hrvatska, moralni pobednik sa ustaškim ministrom

"Svojevremeno je Hrvatska bila žrtva ucenjivačke politike Slovenije, koja je blokirala pregovore Zagreba, sve dok bilateralni teritorijalni spor ne reši u svoju korist. Iz te je situacije Zagreb očito izašao ojačan pogrešnim zaključkom da je sad na njega red da drugima zasoli. Uprkos upozorenju Evropske komisije, da bilateralna pitanja sa susedima rešava u bilateralnim razgovorima, a ne sa metalnom štangom, Hrvatska u jasnom slučaju zloupotrebe članstva blokira srpske pristupne pregovore", komentariše NZZ.

Iz evropskog ugla nije sporno o čemu se tu radi, pogotovu jer su međi puni referenci na "revizionističkog ministra", njegovu "bivšu ustašku prošlost", spor vlade sa malim, minimalnim jevrejskim organizacija i redukovanom populacijom srpske manjine.

Dijagnoza je jasna, ali terapije nema, osim čekanja. U protivnom, Brisel bi morao da otvoreno upozori Zagreb zbog agresivnog revizionizma njegove sadašnje vlade, što nije realna opcija, jer bi time Unija suspendovala proklamovanu definiciju same sebe kao "idealne zajednice humanističkih, liberalnih i demokratskih vrednosti".

"Čekanje" se u tom kontekstu ne odnosi na Beograd, već na Brisel. Beograd je napustio modus čekanja i može se, nadajmo se, pouzdati u diplomatski lobing preostalih 27 članica Unije, pre svega austrijsku podršku i njenog dvotrećinskog ministra Kurca.

Naprotiv, Brisel je taj koji čeka, on je taj koji misli da ima čitavo vreme ovog sveta na raspolaganju kako bi realni svet oko sebe ugurao u utopijsku matricu "zajednice vrednosti" i promovisao ideologiju učtivog gledanja u stranu kad neka članica, kao sada Hrvatska, ili neki njen štićenik, kao sada Ukrajina, ne udovoljavaju tim kriterijumima.

Evropska unija je počela kao anti-ratni projekt, ona je politički skup moći, uticaja i ekonomskih interesa, ona je vojni savez bez vlastite vojske, ali sa značajnim paketom akcija u NATU, ona je vlasnik licence na najbolji realno postojeći društveni sistem na svetu - ali ako samu sebe počne da doživljava kroz oholost utopije, a ne prostor realističnih ciljeva, onda bi zaista mogla uništiti san generacija i generacija Evropljana.

Kao što je komunizam nekad vikao "zaustavite Reuters", tako evropski kapitalizam s ljudskim licem sada viče "zaustavite vreme!"

Barem toliko dugo dok se uz poštovanje svih humanističkih ideala ne spreči dolazak miliona "nervoznih migranata" (ORF) u Uniju, dok islamske države ne postanu sekularne, dok svi analfabeti na večernjim kursevima ne dobiju diplomu nuklearnih fizičara, dok evropski socijalni sistemi ne savladaju Isusov trik sa dve ribe i pet hlebova, dok Rusi ne postanu "normalan evropski narod"(Die Presse), Turci shvate da nisu u Evropi, Amerikanci zabrane nošenje oružja, a Hrvatske političke elite dignu ruke od rehabilitacije istorijske epizode ustašstva.

Izvor: RTS

Autor: Vesna Knežević, dopisnica RTS-a iz Beča