S.B. Za one koji slučajno ne znaju, možete li nam reći ko su Sirotanovići? 

AKT Alija Sirotanović je zvanično humoristična trupa kabaretskog tipa, a nezvanično jedan jako opasan element po državni poredak i sadašnji sistem.

S.B. Kako je nastala ova „humoristična trupa“? 

Nastali smo 2002. godine, tako što smo sjedili na pivu u bifeu na mom fakultetu. Ja sam tada studirao, bio sam student na Filozofskom fakultetu, tamo gdje je sada Akademija nauka i umjetnosti.  Moj kum i ja smo sjedili  i onda sam ja predložio da napravimo jedan humoristični sastav i da nastupamo po lokalima, salama i slično, a ako se ponudi neka šansa da uradimo nešto više, zašto da ne? Prvo veče smo čitali neke naše aforizme i šale, kao npr: „Ne volim crni humor jer sam rasista“ ili „Ide pitbul ulicom a u ustima mu slabina jednog rabina“ itd. To je bila sprdnja sa političkom korektnošću. Kada izvodim svoj stand up, on se zove „Manifest političke nekorektnosti“, jer sam ja politički nekorektna osoba. 

S.B. S obzirom da političari u našoj zemlji pružaju itekako puno materijala za šalu, zanima me zašto to više ne eksploatišete, odnosno zašto nemate više šala na njihov račun? 

Imam ih dovoljno na stand up-u, ali ne možete uvijek i njih koristiti. Znate zašto? Ja idem sa ovim nastupati i van Banjaluke, pa volim da to bude nešto univerzalnije. A sa političarima si razapet na sve strane. Kada idem u Hrvatsku, moram pratiti političku scenu Hrvatske, u Srbiju srpsku i sl. Imam ja šale tog tipa, ali ne koristim ih toliko. Više idem na mentalitet, sistem.

S.B. Pošto se na svojim predstavama i stand up komedijama konstantno žalite i zbijate šalu na svoj račun vezano za mnogobrojne odbijenice za posao, možete li nam reći zbog čega je to tako i planirate li da nastavite sa traženjem posla u našoj zemlji? 

Naravno da planiram, ali sada mi je prvi plan da idem vani, u inostranstvo. Imam hrvatski pasoš, ja sam bogat čovjek! Imam i oko 170 odbijenica za posao. Pravo da vam kažem, smučila mi se ova izložba odbijenica zbog jedne stvari, a to je zato što kada god se pojavi vijest o tome, naiđete na nipodaštavanja ljudi. Neko sa tim pravi sprdnju ne sa sistemom, nego sa onim koji to radi, odnosno organizuje. 

Ali nisam ja kriv što imam 170 odbijenica, ja bih volio da nemam. Krivi su podjednako (evo ja ću biti otvoren) i SDS i SNSD. U školama gdje je SDS-ov kadar neće da me zaposle jer se zvanično deklarišem kao komunista i odmah me odbiju. SNSD na mene gleda kao na dvorsku ludu i govore da sam neozbiljan i to je to. To je razlog zašto ne prolazim dobro na konkursima. 

S.B. Da li ste zbog toga donijeli odluku da idete vani? 

Da, idem tamo da zaradim neki novac, pa da dođem ovdje i započnem nešto svoje. Želim da nešto postignem u životu. Ovo sve je super, ali ja imam 33 godine i ovo polako počinje biti tapkanje u mjestu.

S.B. U slučaju da vi odete, da li će se onda Sirotanovići raspasti? 

Ne neće. Imamo mi načina da ovaj problem zaobiđemo, neću ja ići u Australiju ili Novi Zeland. Nije to preko svijeta. Ako odem, Sirotanovići će nastaviti dalje. Tehnologija je toliko napredovala, tu je Skype, Viber i mnoge druge stvari. 

S.B. Kakvi su vam planovi za budućnost? 

U planu je da napokon počnemo sa jednim TV projektom, imamo više ideja, pa ćemo ubrzo krenuti u realizaciju. U planu nam je i jedna predstava koja bi se zvala „Naša strana istorije“ ili „Čas istorije na naš način“. To smo trebali raditi još u oktobru, ali su nam lokalni političari stalno obećavali, a ništa nisu uradili po tom pitanju. Vidjećemo. A najsvježiji plan za budućnost je 24. februar, kada planiramo da napravimo reprizu „Referenduma“.

S.B. Pretpostavljam da su vam inspiracije za „Referendum“ dale ove silne najave raznoraznih referenduma u zadnje vrijeme...

Ne samo u zadnje vrijeme. To je uopšte. Ovo zadnje vrijeme je samo jedan rezultat nečega što se još ranije dešavalo. Imali smo mi i bolnije referendume, 1991. i 1992. Ovi posljednji su samo osvježili pamćenje. Ovaj naš referendum je posvećen očevima modernog referenduma: Aliji Izetbegoviću, Franji Tuđmanu itd. 

S.B. Hvala vam lijepo. 

Hvala i vama. 

Razgovarao: Stefan Blagić