Istakao je da se malo šta radi na rasterećenju privrede, posebno kada su u pitanju parafiskalni nameti, i da sve to predstavlja ograničavajuće faktore za razvoj privrede.

Osvrćući se na ogroman uvoz prehrambenih proizvoda u BiH i RS, Trivić je rekao da mi bez ulaganja u nove tehnologije i znanja, te bez podrške, ne možemo biti konkurentni toj stranoj robi. Govoreći o usvojenom novom Zakonu o radu RS, on je rekao da je poslovna zajednica nezadovoljna tim rješenjem, te da će se ići u njegove izmjene.

Ocijenite nam stanje u privredi RS u ovom trenutku?

- U privredi RS imamo dva stanja. To je stanje firmi koje dobro rade, ali i dobar dio manjih firmi koje posluju vrlo loše i koje su u velikim problemima. Takva je razlika i kada su u pitanju plate, pa imamo firme u kojima plate rastu i koje izmiruju svoje obaveze, a s druge strane imamo preduzeća koja ne mogu ispunjavati te obaveze jer su u veoma teškoj situaciji i pitanje je kako će se sve na kraju završiti. Mnogi poslodavci kažu da nikada nije bilo teže poslovati nego sada.

Šta je onda to što najviše muči privredu RS?

- Oni koji bi mogli raditi dobro, sve manje imaju s kim. Dakle, problem je u kvalitetu kadrova i svega onoga što je u vezi s obrazovanjem. Ukupna situacija u društvu, od administracije pa dalje, nije pozitivno orijentisana prema privredi i poslodavcima, nego smo i dalje mi poslodavci nešto najgore što se društvu moglo desiti. Dok god bude takav stav, od onog stava u porodici prema radu i društva prema poslodavcima, mislim da ne možemo daleko otići. Država je uradila dosta stvari koje su donekle poboljšale privredni ambijent, ali su porezi, cijena administracije, procedure i dalje ograničavajući faktor razvoju privrede.

Najavljeno je rasterećenje privrede, posebno kada su u pitanju parafiskalni nameti. Šta je dosad urađeno?

- To traje već dvije godine i mislim da se ni u ovoj godini nije počelo ništa raditi na uvođenju registra parafiskalnih nameta i na njihovom smanjenju. Takođe je bila priča o smanjenju poreza i doprinosa i njihovom vraćanju na nivo iz 2009. godine. Međutim, po tom pitanju nije urađeno ništa. Čak ima najava da će biti uvedeno oporezivanje i toplog obroka i prevoza, što će biti još jedan teret na privredu.

Povucite nam paralelu - kako je bilo poslovati prije 10 godina i sada? Kakva je razlika?

- Sada je teže poslovati, pošto je veća konkurencija, ali i izloženost spoljnoj konkurenciji. S druge strane, država je sve ove godine ubirala sve više i više poreza, tako da su današnji troškovi mnogo veći, iako možemo reći da je zakonski ambijent isti. Međutim, poreska disciplina i sva druga dispilina je značajno bolja, tako da imamo firme koje nisu bile u stanju da se prilagode takvom poslovanju i onda su se našle u vrlo teškoj situaciji.

Svjedoci smo ogromnog uvoza prehrambenih proizvoda u BiH i RS. Koliko domaći proizvodi mogu biti konkurentni tim uvoznim?

- Da bi neko bio konkurentan mora imati iste uslove poslovanja, a to znači da, u slučaju poljoprivrede, uvozna roba nije više subvencionisana nego domaća. Međutim, u inostanstvu se prehrambena industrija mnogo više subvencioniše, tako da mi danas uvozimo ogromne količine hrane. S druge strane, mi smo tehnološki zaostali, daleko smo iza Evrope, a vi znate da je tehnološko zaostajanje razlog zašto neko ne može biti konkurentan. Znači, mi bez velikih investicija u tehnologiju i znanje vrlo teško možemo biti konkurentni. Međutim, postoje oblasti i firme koje su to nekako uspjele prevazići i izboriti se, pa su neke konkurentne i na svjetskom tržištu.

U toku su pregovori o prilagođavanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Najavljuje se i mogućnost uvođenja tradicionalne trgovine s Evropskom unijom (EU).

EU pokušava pod tom pričom da proda čitavu Evropu, jer ima problema s Rusijom i mislim da ako Evropa hoće da bude ozbiljna treba da se drži dogovorenog i potpisanog. Za mene je neozbiljan svaki pokušaj promjene nečeg dogovorenog. Probajte vi s Evropom nešto dogovoriti i onda promijeniti, to ne ide. A oni nas pokušavaju uvesti u situaciju da ono što su potpisali promijene. Mislim da na to ne treba pristati, pogotovo u situaciji gdje Evropa više nije Evropa, odnosno mi mnogo više kupujemo od Evrope nego ona od nas. Smatram da su naše pregovaračke pozicije, bar što se tiče prometa, na našoj strani i da ne treba da zbog nekog imaginarnog obećanja da ćemo ući u EU žrtvujemo radna mjesta i firme.

U RS je, uz mnogo bure, krajem prošle godine usvojen novi Zakon o radu. Koliko poslovna zajednica u RS može biti zadovoljna tim dokumentom?

- Poslovna zajednica u RS je vrlo nezadovoljna novim Zakonom o radu i to smo rekli i prilikom njegovog usvajanja, a za takav naš stav postoji više razloga. Prvo je zakon u toku noći mijenjan s 30 amandmana, što znači da se izgubila nit zakona. Druga stvar je što je ostalo mnogo nekih socijalističkih stvari unutra, koje šalju pogrešnu poruku i najveći dio problema nije riješen. U kontaktu s poslodavcima dobio sam informaciju da su svi uplašeni, zbunjeni i mi ćemo do kraja ovog mjeseca imati sastanke s resornim ministarstvom i tražiti pojašenjenja i izmjene. I Sindikat je rekao da ima prmjedaba, a ima ih i Inspektorat RS. Znači da sigurno idemo u izmjene novog Zakona o radu RS.

Nema uslova za pojeftinjenje hljeba

Imajući u vidu da ste predsjednik Udruženja pekara RS i direktor Pekarske industrije "Krajina klas" Banjaluka, recite nam da li nakon velikog pojeftinjenja nafte ima uslova za pojeftinjenje hljeba u RS?

- Onaj ko ne plaća poreze, kod njega vjerovatno ima, a kod onoga koji plaća poreze nema. Dakle, nema razloga za pojeftinjenje hljeba, jer je učešće energije u hljebu svega osam odsto. I kada je porasla cijena goriva, cijene hljeba nisu išle gore. Na nas utiče promjena cijene pšenice na tržištu od 0,20 KM. S obzirom na to da svi ostali troškovi konstantno rastu, mislim da nema uslova za pojeftinjenje, bar što se tiče nas.

Izvor: Nezavisne