U narednoj godini očekuje se ekonomski rast od 3,2%, a u 2018. godini od 4,1%.

Rast u ovoj godini bi, prije svega, trebalo da bude nošen domaćom potražnjom, te u manjoj mjeri znatno sporijim rastom spoljnotrgovinskog deficita. Bolje spoljno okruženje trebalo bi dovesti do jačanja izvozne potražnje i izvoza, ali i poboljšanja inostranih novčanih priliva kojima se finansira domaća potražnja.

Ovo bi trebalo dovesti do realnog rasta finalne potrošnje od 1,7% u ovoj godini.

Osim toga, u ovoj godini očekuje se rast investicija po stopi od 9,6%, tako da bi ukupan rast domaće potražnje trebalo da iznosi 2,9%

S druge strane, rast izvoza bi trebalo da bude veći u odnosu na uvoz čime bi se negativan uticaj spoljnotrgovinskog deficita sveo na minimum.

Slične projekcije očekuju se i za period 2017-2018. godine uz nešto skromnije poboljšanje spoljnih pretpostavki.

Rast u narednoj, kao i u 2018. godini, takođe bi trebalo da bude nošen domaćom potražnjom, uz skroman negativan doprinos spoljnog sektora. To podrazumijeva postepeno jačanje finalne potrošnje i investicija, praćeno blagim rastom spoljnotrgovinskog deficita.

Projekcije za zemlje EU za period 2016-2018. godina nagovještavaju nastavak pozitivnih ekonomskih dešavanja i postepeni oporavak ekonomskog rasta sa projekcijom stope rasta preko 2%. 

Takva dešavanja u međunarodnom ekonomskom okruženju trebalo bi da imaju pozitivne implikacije na region, a samim tim i na BiH, posebno na industrijsku proizvodnju.

U periodu 2017-2018. godina očekuje se potpuna konsolidacija EU tržišta, oporavak privatne potrošnje, prevazilaženje problema u vezi sa finansiranjem preduzeća i intenziviranja spoljnotrgovinske razmjene između zemalja EU.

Ova pozitivna dešavanja u neposrednom okruženju trebalo bi da rezultira povećanjem iskorišćenosti industrijskih kapaciteta u BiH koje se ogleda kroz povećani obim proizvodnje, veći nivo investicija posredstvom stranih i domaćih ulaganja, a što bi rezultiralo i većom zaposlenošću.

Planirana investiciona ulaganja u infrastrukturu i energetiku, takođe, bi trebalo da znatno doprinesu jačanju građevinskog sektora i grana prerađivačke industrije koje su vezane za građevinski sektor.

Očekuje se i da energetski sektor, koji je u prethodnom periodu bio jedan od nosilaca industrijske proizvodnje, nastavi pozitivan trend rasta proizvodnje i dodatno osnaži industrijsku proizvodnju BiH u navedenom periodu.

U ovom programu predviđa se inflacija u BiH za ovu godinu od 1%, kao inflatorna kretanja u narednoj godini od 1,2%, a u 2018. godini 1,5% respektabilno.

Program ekonomskih reformi za period 2016-2018. godina usvojio je Savjet ministara BiH i on se dostavlja Evropskoj komisiji. 

Izvor: Ekapija.com