Pogrešno „razumi“, „razumite“ verovatno se javlja pod uticajem drugog glagola, urazumiti (se), koji ima sasvim drugu promenu, jer je izveden (od imenice razum) nastavcima -iti, ‑im, dok razumeti ima nastavke -eti, -em. Glagola sa ovim nastavcima nema mnogo. Pored umeti (od koga je putem prefiksa izvedeno i razumeti), tu spadaju i smeti, uspeti, prispeti, dospeti, naspeti, snabdeti. Svi oni označavaju neka stanja ili ishode, pre nego voljne radnje, tako da im imperativ gotovo i ne treba. Gotovo jedini izuzetak je snabdeti (se) – snabdej (se). Katkad se čuje i imperativ od umeti (npr. „Umejmo da se snađemo“), ali teško da bi iko upotrebio uspej, dospej i slično, mada takvi oblici zvanično postoje. Glagol smeti, zajedno sa moći, morati, hteti, spada u modalne glagole, koji imperativa i nemaju. 

U neku ruku je i dobro što tako malo njih ima imperativ, jer u onome čega nema ne možete pogrešiti. Gore je kad se greške javljaju u obliku koji ima svaki nesvršeni glagol, kao što je glagolski prilog glagola na -avati i -ivati. Još 1964. godine Mihailo Stevanović je u svojoj velikoj gramatici pisao: „Glagolski prilog sadašnji... se dobija kad se na oblik 3. l. mn. prezenta doda nastavak -ći. Zato se: poznavajući, priznavajući, upoznavajući, predavajući i sl. oblici ne mogu smatrati književnim, jer 3. l. prezenta nije poznavaju već poznaju.“ Skoro pola veka kasnije, u „Politici“, prof. Gordana Stefanov kritikovala je novinare, voditelje ili goste na televiziji koji svaki čas kažu „predavajući“, „očekivajući“, „poznavajući“, „opisivajući“, dok vrsni sportski komentator kaže da je „igrač napustio teren plakajući“. Dobro je što EU i MMF ne ocenjuju stanje u morfologiji srpskih glagola, jer u toj oblasti, očigledno, nismo baš nimalo napredovali.

Izvor: nin.co.rs