Kako biste u najkraćem opisali izazove kojima je bh. ekonomija bila izložena u 2014. godini, od poplava do gotovo nefunkcionalne vlasti koja se bavila sobom više nego bh. ekonomijom?

Sigurno je da će se 2014. godina pamtiti kao teška godina, ja mislim najteža poslijeratna godina u BiH i za bh. ekonomiju i za građane u BiH. Majske popklave, avgustovske poplave, februarski protesti, izbori u oktobru, sve su to bili izazovi kojima smo bili izloženi. Godina je počela dobro. Mi smo predviđali ekonomski rast od 1,8 posto, ali katastrofalne poplave su učinile svoje i godinu završavamo rastom od 0,7 posto, što je znatno manje od predviđenog. Ekonomija jeste bila usporena, a desila se prirodna katastrofa, veliki broj građana je pogođen poplavama, štete se mjere milijardama. Desila se i ta donatorska konferencija, ali novac ne dolazi onom dinamikom koju smo mi planirali tako da građani na terenu još uvijek ne osjećaju poboljšanje.

Godina iza nas obilježena je i drastično smanjenim investicijama, šta nam to govori?

Glavni razlog je politička nestabilnost. Nakon oktobarskih izbora svi s nestrpljenjem očekujemo da se vlast kompletira i da se obećanja koja su data tokom oktobarske kampanje realizuju. Projekcije govore da bi ekonomski rast trebao da bude oko 2,5 posto u 2015. godini, čak MMf je nešto optimističniji i daje prognozu ekonomskog rasta od 3,5 posto, a EBRD (Evropska banka za obnovu i razvoj) od 2,7 posto. Ipak i ako se desi da rast bude 2,5 posto to će opet biti jedan blagi oporavak i mislim da su realne šanse da se to desi, ali preduslov je da vlasti profunkcionišu i da se posvete ekonomiji. Znači da ekonomija bude u prvom planu, nezaposlenost koja je najveća u regionu 27,5 posto i najveći problem bh. ekonomije sigurno je da će biti izazov onima koji budu donosili odluke u BiH.

Koliko je BiH zadužena?

Najnoviji podatak 8,1 milijardu ili 28,9 posto učešća u GDP-u. Obaveze koje BiH u narednoj godini treba ispuniti je 598 miliona uplata prema finansijskim institucijama MMF-u, Svjetskoj banci, Evropskoj banci za obnovu i razvoj. Dakle, BiH je umjereno zadužena zemlja, ali problem naše zaduženosti je što kreditna sredstva idu u budžetsku potrošnju , a ne u investicije.

U 2014. godini Bobar banka je propala, da li će to uticati na bankarski sektor ili se to ipak izuzima kao jedinstven slučaj?

Bankarski sektor je stabilan, visoko likvidan ali ima problem nekvalitetnih kredita koji su na nivou od 15,6 posto, ali trenutno se radi Zakon o bankama u oba entiteta, koji predviđa mogućnost da se nekvalitetni krediti mogu prodavati institucijama koje se bave kupoprodajom potraživanja i taj zakon bi trebao biti usvojen do marta 2015. godine.

Bankarski sektor je za devet mjeseci imao 99 miliona profita te očekujemo da će se taj trend profitabilnosti zadržati.

Naravno desio se slučaj likvidacije Bobar banke i to je prvi slučaj da će Agencija za osiguranje depozita izvršiti isplatu osiguranih depozita do 50.000 konvertibilnih maraka svim depozitarima. Isplata počinje 15. januara. Cirka 86 miliona u neto potraživanjima su obaveze prema depozitarima, toliko će Agenciju za osiguranje depozita BiH koštati ova loša banka kojom se loše upravljalo, gdje su rizici bili potcjenjivani. Mi se iskreno nadamo da će taj slučaj ostati izolovan i da će ovaj način rješavanja problema pokazati da sistem funkcionira. Unikredit banka je agent za RS i ona će isplaćivati novac depozitarima iz tog entiteta, a u Federaciji je to Intesa Sanpaolo banka.

Vaša predviđanja za 2015. godinu?

Ja se iskreno nadam da će svi građani BiH osjetiti određeni boljitak iako se i ovaj rast od 2,5 posto neće vidjeti odmah. Znači moramo biti strpljivi, a vidimo da je strpljenje na granici, da je sve više nezadovoljstva, opravdanog nezadovoljstva posebno kod ljudi koji nemaju zaposlenje, koji su izgubili posao ili rade, a ne primaju platu. Vjerujemo da će toga biti manje, da će vlasti ispuniti svoja obećanja da će se baviti ekonomijom, da će pokušati da otvore nove projekte, da će omogućiti da svi oni koji privređuju i plaćaju poreze budu rasterećeni, da se borimo protiv sive ekonomije i da pokušamo da nezaposlenost smanjimo koliko je to moguće.

izvor: RSE